Прочитај ми чланак

Шта све може да се купи за једну „црвену“: Скупо, скупље, оде хиљадарка

0

Није потребно да нам економисти анализирају то да су цене прилично скочиле. Чињеница да је то последица низа несрећних међународних фактора није довољно утешна када одемо у радњу и видимо шта можемо да купимо за једну "црвену".

Две кесице у рукама и за скоро 1.500 динара празнији новчаник. „Кило меса за 1.100 и парадајз 320 и то је то“, прича један суграђанин, преноси РТС.

За хиљаду динара можете да купите два килограма јагода, а исто толико ћете потрошити уколико у торбу спакујете килограм грашка, исто толико парадајза и кесицу очишћених кромпирића.

„Можете да купите ашов, лопату и мотику и онда одете на њиву и буде бесплатно“, истиче један од продаваца.

И без калкулација, скоро све је поскупело 20 до 30 одсто, кажу грађани, али за 1.000 динара још може да се направи дневни мени, додуше за једну особу.

„Пастрмка је 350-400 динара килограм, једна пастрмка је 200-300 грама то вам је 100 динара, салатица је 50 динара, сремуш је 50 динара, све су то ствари које су сад пролећне, јагоде су 400 динара, 300 грама јагода 120 динара, ако тако спакујете веома лепо ћете да се снабдете“, каже продавац.

Шта је највише поскупело

Према подацима Републичког завода за статистику, од марта 2021. до марта ове године највише су поскупли брашно, јунеће месо, уље, кромпир, шећер, кафа, лук, тестенина…

„Оно што погађа огроман број грађана, нарочито оне са слабијим примањима, то је пораст цене хране, појединих компоненти које су заиста на рекордно високом нивоу, додуше на рекордно високом нивоу су цене хране, посебно неких производа где је дошло до пораста цена и преко 30 одсто на годишњем нивоу“, наводи професор Хасан Ханић са Београдске банкарске академије.

Просечна нето зараду у Србији у фебруару 2021. године, износила је 62.280 динара, а ове године у истом месецу 70.605 динара.

„Пораст плата оних са мањим зарадама је недовољан да би се компезовао пораст цена, општи пораст цена, посебно цена производа неопходних за живот, то су производи који служе за исхрану и управо је удео издатака за храну оних са мањим примањима много већи него оних са већим примањима“, додаје Ханић.

Не зна се докле ће цене расти. Економисти очекују, према неким индикаторима на светским берзама, да ће доћи до пада цена нафте и енергената, а то увек утиче и на све остало.

У мору производа који су поскупели, пронашли смо и два јефтинија у односу на прошлу годину – лимун и јабуке.