Прочитај ми чланак"Укинућемо обавезу плаћања годишњег пореза на доходак за грађане млађе од 40 година, то је онај екстра порез који плаћају сви са платом вишом од просека", најавио је у среду председник Србије Александар Вучић.
Уз ову промену, најављено је и смањење пореза и доприноса на зараде од 70 одсто за запослене који први пут улазе на тржиште рада, али који ће примати нето плату већу од просечне. На крају, председник је рекао и да ће запосленима у истраживању и развоју такође бити смањени порези и доприноси за 70 одсто.
Да ли је ово нека врста суперхик економије где се узима сиромашнима, а даје богатима или можда добар потез за привлачење хајтек инвеститора који би запослили високо образоване, време ће показати, али неспорно је да је све теже снаћи се у пореском систему Србије. За фриленсере важи један систем опорезивања, за регуларно запослене други, а сада за младе богате људе – трећи.
Највише пажње привукло је ослобођење годишњег пореза на доходак млађих од 40 година, мада неких финансијских ефеката по државу фактички неће ни бити.
– Та мера нама неће донети значајне губитке, али је велики сигнал младима да мислимо на њих – поручио је Вучић, који је у одговору на питање новинара чак рекао како „није то порез богатима, него порез младима да би могли да улажу у бизнис“.
– Нису они богати, није богат онај који треба да плати 50.000 динара пореза, а њему је потребно да додатно улаже у живот, свој рад, да инвестира у посао у будућности. То је једна фантастична стимулација.
Иначе, неко ко би платио 50.000 динара овог пореза има око 2.000 евра нето плату.
До 17. маја ове године био је рок за подношење пореске пријаве свих који су у прошлој години имали приходе веће од 2.987.424 динара, односно три просечне бруто плате.
Прошле године пријављено је око 27.000 таквих грађана у Србији, а за ову годину нема одговора од Пореске управе на питање колико је грађана пријавило оволике приходе и колико њих је млађих од 40 година. Према закону на приходе од тих скоро три милиона динара годишње до 5,97 милиона плаћа се порез по стопи од 10 одсто, а на приходе изнад 5,97 милиона стопа је 15 одсто.
У сваком случају то је око 0,4 одсто грађана Србије, а са старосним критеријумом то је још далеко мање, па неће представљати никакав ефекат на републички буџет.
Према речима Јелене Жарковић, професорке на Економском факултету у Београду, приходи од пореза на доходак у Србији су мањи од четири одсто БДП-а, док су у земљама ОЕЦД-а око осам одсто.
– Сигурно је да ова мера неће представљати неки губитак прихода за државу, али ми зато није најјаснија мотивација за њу. Наш годишњи порез на доходак је јако низак, са стопама од 10 и 15 одсто и уз одбитке. У неким земљама ЕУ је порез за тај највиши разред и 40 одсто. Као што то неће бити неки губитак за државу, тако то неће бити ни велики добитак за те људе и не мислим да ће то бити велики стимуланс за њих – рекла је Жарковић за Данас.
Рецимо, за неког ко има приходе три милиона динара, што је месечна нето плата од око 1.500 евра, и са једним дететом, годишњи порез на доходак износи 629 динара. За оне који имају месечну плату 2.500 евра, односно годишњи приход од пет милиона динара годишњи порез је 146.488 динара или око 100 евра месечно.
Жарковић истиче да је проблем та порука која се шаље и то баш у време када цео свет гледа како да ојача свој прогресивни порески систем.
– Ми имамо да велике земље покушавају да спрече богате људе да износе капитал у пореске рајеве преко компанија и то се дешава сада због огромних трошкова које су државе имале у пандемији. И сада се шаље ова симболичка порука да се укида порез који је доносио неку прогресивност када сви причају о неједнакости. Истовремено смо према студијама Светске банке међу земљама са највећим оптерећењем најнижих зарада – оцењује она додајући да два наиздашнија државна прихода, доприноси на зараде највише оптерећују оне са најнижим зарадама и ПДВ који је регресиван.
Њен колега са Економског факултета Михаил Арандаренко сматра да се ради о маркетиншком потезу за повратак младих из иностранства или за привлачење странаца.
– Не допада ми се ова мера јер је регресивна и јер се најбогатијима смањује порез. Као да се шаље порука „бизнисмени дођите“, али шта са радницима – пита се Арандаренко.
Ко би могли бити ти млади људи који зарађују хиљаде евра на које ће се односити мера? Одговор се може наслутити, а Ђерђ Пап, порески саветник, истиче да се у односу на прошлу годину може видети пораст обвезника годишњег пореза на доходак.
– На основу нашег малог узорка, ради се о запосленима у ИТ фирмама. Прошле године донет је пропис о тесту самосталности и велики број предузетника је прешао у радни однос уз пореске олакшице у наредне три године. У сваком случају чекамо да видимо предлог закона и образложење за ову меру – истиче Пап.
Што се тиче ослобађања пореза и доприноса од 70 одсто за оне који почињу да раде али за изнадпросечну плату, Арандаренко истиче да је у стратегији за миграције био план да се свима млађим од 30 година смање порези и доприноси.
– Изгледа да се од тога одустало и да су се окренули овој мери – напомиње Арандаренко.
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 18, 2021
