Прочитај ми чланакУдружење радника на интернету прихватило је позив Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања да учествује у радној групи за израду новог Закона о раду, како би коначно био дефинисан сататус фриленсера у Србији. Правница Катарина Павловић каже за Нова.рс да ће се ово Удружење залагати да порески намети буду што мањи и да се права фриленсера у што већој мери изједначе са онима која имају други радници у Србији.
Павловић каже да још увек не зна када ће радна група почети са радом, ни ко су остали учесници.
Printscreen
Оно што зна је да Удружење радника на интернету неће одустати од досадашњих захтева.
“Бићемо део радне групе али то не значи да смо одустали од става да је предлог који је Влада дала у фебрауру, а који се односи на плаћање претходних пет година, за нас потпуно неприхватљив. Очекујемо да ћемо и преко те радне групе успети да издејствујемо бољу понуду”, поручује правница.
Објашњава да ће се Удружење у оквиру радне групе залагати за то да у новаи Закон о раду уђе све оно што су и до сада тражили.
“Тражићемо да порески наводи буду што мањи, да постоји неопорезив део, а да им се омогуће права која имају други запослени, на пример, право на боловање. Циљ нам је да што више буду изједначени са другим радницима на територији Србије”, каже.
Чак и да држава ина најбољу могућу намеру да заштити раднике на интернету, како каже, нека права неће моћи да им да.
“На пример, право од отказа. Сваки фриленсер коме се десило да га инострани послодавац “откачи” или му не плати, нема много шанси да наплати свој рад. То је скопчано с бројним проблемина – требало би да тужи фирму у страној држави, да тамо нађе адвоката…”, објашњава и додаје:
“Зато она права која може, треба да им обезбеди.”
Циљ Србије би, по речима Павловић, требало да буде да настави да се развија фриленсер заједница, јер је то вишеструко добро за земљу.
“То је чист девизни прилив из иностранства који се троши у Србији. Не знам која организација, фирма, има већи извозни потенцијал од заједнице фриленсера с обзиром на огроман број људи који у Србији ради на тај начин”, поручује.
Удружење радника на интернету је 10. новембра прошле године предало захтеве Влади Србије и Министарству финансија, од којих је основни да се пореска контрола ових прихода не врши за период уназад, и да се с тим почне тек кад се уреди законски статус ове категорије радника и усвоји одговарајући порески модел.
Преговори између представника радника на интернету и Владе Србије почели су 15. јануара и трајали три недеље. Окончани су након што је Влада изнела предлоге који су фриленсери оценили као неприхватљиве.
