Прочитај ми чланак

Српска пољопривреда је на самрти, а Албанија и Македонија ће је докрајчити

0

Недавно је обелодањено да пасуљ увозимо из далеке Кине, али то није једина традиционална пољопривредна култура, која у наше кухиње стиже преко границе. Увозимо парадајз, краставац, кромпир, паприку, бели и црни лук... све оно што се налази у нашем свакодневном јеловнику и што смо својевремено сами производили за домаће потребе. Што претекне, извозили смо. Сада смо дошли у апсурдну ситуацију, да домаће производе и даље извозимо, а с друге стране, истовремено, то исто поврће, увозимо у много већим количинама.

Најновија криза са млеком, отворила је Пандорину кутију и оголила ситуацију у српској пољопривреди. На рафовима у продавницама нема млека, Влада Србије уводи нове мере, ограничава цену и забрањује извоз, а пољопривредници кажу, да је аларм одавно усијан и да је тренутна ситуација, само последица, на коју су одавно упозоравали.

‘‘И није само проблем у млеку, сада је све догорело‘‘, тврди за наш портал Милан Милошевић, пољоприведник из Раче код Крагујевца, иначе један од оснивача Удружења за заштиту пољопривредника.

Недавно удружени, формирали су Радну групу пољопривредника из целе Србије и затражили хитан састанак у надлежном Министарству. Ако до састанка не дође, најављују излазак на улицу.

‘‘Више нема неког појединачног проблема који је горући. Аграрна политика је погрешна на свим нивоима, апсолутно смо сви у проблему. Није више питање шта све увозимо или забрана извоза наших производа. Угрожени смо сви, воћари, сточари, ратари, мали, средњи, проблем су и цене, затим нафта, субвенције, механизација, сви смо у истом проблему, сви‘‘, подвлачи наш саговорник.

Додаје да држава касни са субвенцијама, те да ништа није исплаћено ‘‘још од прошле године‘‘.

‘‘Проблем није у нама, проблем је лоша политика коју држава спроводи.

Ако Министарство пољопривреде и комплетан државни врх не прихвате наше предлоге и не почну да решавају проблеме које су сами проузроковали, ми немамо другог избора него да изађемо на улице.

Јесу ли пољопривредници криви што ће они сад да увозе млеко? Наравно да нисмо‘‘, категоричан је Милошевић и поручје надлежнима да је ‘‘ово последњи воз да се државни врх уозбиљи и почне нешто конкретно да ради‘‘.

Домаћи медији недавно су објавили да смо у првих шест месеци ове године увезли на хиљаде тона кромпира, парадајза, пасуља, лука… У спољнотговинској размени, остварили смо и извоз домаћег поврћа, али су наши производи ‘‘отишли‘‘ по цени, знатно нижој од оне по којој смо увозили то исто.

Тако је на сваких хиљаду тона кромпира, који смо извезли, у нашу земљу ушло 29.000 тона. Домаћи смо продали за 284 евра по тони, док смо увозни плаћали око 320.

На страно тржиште послали смо 564 тоне парадајза, а увезли чак 23.000 тона. Двоструко више увозимо и краставац него што га извозимо, а двостуко више га и плаћамо.

Такође и бели лук више увозимо, него што извозимо, али је код њега цена у нашу корист, па тако у извозу добијамо 2.466 евра по тони, док увозни плаћамо 2.378 евра.

У првој половини ове године, успели смо да извеземо и шест тона пасуља, али смо с друге стране, увезли 35 тона страног.

Агроекономиста Милан Простран, за Нова.рс истиче да је Србија у претходном периоду потписала бројне споразуме о слободној трговини, и да због тога, како каже, увозимо ‘‘све и свашта, и што нам треба и што нам не треба‘‘.

Подсетио је на време када су у извозу домаћих пољопривредних производа била на снази ‘‘три трговинска режима‘‘, односно, када се извозило према квотама, количинским контигентима и дозволама, те додао да то сада ‘‘ништа не важи‘‘.

‘‘Наше тржиште је сада, поготово доласком великих трговинских ланаца, потпуно отворено и незаштићено. Потписујући споразуме у оквиру ЦЕФТА, као и бројне билатералне споразуме, ми смо сами себи везали руке. Када ви то потпишете, тај споразум има снагу јачу од нашег закона и онда ви морате домаће законе да прилагођавате споразуму. Дакле, ту више ништа не можете. Сада увозимо кромпир, што никада нисмо радили. Стварност је таква, да ће сада и Отворени Балкан, угрозити домаће произвођаче, јер ће на тржиште стизати велике количине поврћа из Албаније и Македоније, а они имају повољније климатске услове и ниже цене радне снаге‘‘, рекао је агроекономиста.
‘‘Субвениције морају да буду веће‘‘

Милан Простран наводи да се принципијелно залаже за повећање субвенција за пољопривреднике и повећање укупног аграрног буџета. Истиче, да би издвајања државе за пољопривреду, требало да буду у истом проценту у ком пољопривреда учествује у БДП-у, што је, како каже, према званичној методологији Еуростата, око 10 одсто.

‘‘Сада замислите, да уместо садашњих 400 милиона евра, што је нешто мање од пет одсто укупног буџета Републике Србије, имамо 10 процената, односно милијарду евра за пољопривреду. Онда је то велика шанса и за развојне пројекте и за субвенције‘‘, закључио је Милан Простран.
‘‘У пољопривреди се све ради стихијски‘‘

‘‘У нашој земљи имамо Стратегију пољопривреде, али, она је само на папиру и не примењује се у пракси. Због тога је стање у пољопривреди, годинама уназад поремећено и све се ради стихијски‘‘, у једној реченици описује актуелну ситуацију, Катарина Јелисавчић, дипломирана инжењерка пољопривреде и консултант за пољопривредне произвођаче.

У светлу најновије кризе око несташице млека на тржишту, она је истакла да је то ‘‘огледало‘‘ односа државе према директним произвођачима и фармерима.

‘‘Држава више брине о прерађивачима млека. Они су прерађивачима дали неки стимуланс, а заборављају на произвођаче. То се, наравно, дешава и у свим осталим сферама пољопривреде‘‘, рекла је Јелисавчић, те нагласила, да као резултат такве аграрне политике имамо увоз култура које су ‘‘некада биле аутохтоне‘‘.

Према њеном мишљењу, заснованом на дугогодишњем искуству у раду са пољопривредницима, држава још увек неће урадити ништа по питању њихових проблема. Своје тврдње поткрепљује ставом државног врха, који, како каже, ‘‘представља слику да је све у најбољем реду‘‘.

‘‘Ми имамо озбиљан број произвођача којима је јако добро. И онда ви не можете да имате јасно дефинисану слику правог стања. Тај слој, којима је добро, има нову механизацију, има све услове који су потребни и углавном је везан за државни апарат и за систем. Они су добијали своје субвенције и бенефите у смислу коришћења средстава из ИПАРД-а, па су наравно инвестирали у пољопривреду и из неких својих различитих бизниса. Тако да, у том смислу имамо ‘божанствену‘ слику пољопривреде Србије коју нам сервирају. То је велики парадокс, јер са друге стране причамо о пољопривреди која пропада. Овакво раслојавање је заправо шизофрена слика комплетне пољопривреде‘‘, рекла је агроинжењерка Катарина Јелисавчић.

Она је на крају закључила да би држава, уз обавезну практичну примену Стратегије и неке дугорочне мере, за спас своје пољопривреде, у овом тренутку морала да уведе ургентне мере и помогне произвођачима поврћа, које сад стиже. Пре свега, наводи она, да им обезбеди пласман, али и да одређеним износом субвенционише сваки килограм поврћа, што како каже, одавно раде владе у Шпанији, Италији и другим европским земљама.

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!