Прочитај ми чланак
Пише: Јелена Бркић
Какво је право стање српске економије? Који подаци су сакривени од јавности? Сви економисти који у овом тренутку излазе у јавност (читај – којима су медији доступни) су или плаћени или не знају о чему причају.
Наиме, фискални савет је недавно изашао у јавност са мерама које је неопходно спровести да Србија не би дошла у стање економског колапса. Ако се не побуним против њихових мера, сматрам да ћу издати моју професију.
У овом тренутку, располажемо следећим чињеницама, мада морам да нагласим да се прецизни подаци крију од наших грађана, а у циљу богаћења политичара и тајкуна на наш рачун:
• Србија је у овом тренутку задужена преко 50 милијарди долара. Према првим резултатима пописа из 2011.године, у Србији живи 7.120.666 становника. То значи да сваки грађанин у просеку дугује преко 7.000 долара! Ко нас је тако задужио и ко ће то да врати?
Наравно, знамо ко нас је задужио, а знамо и ко ће да враћа – ми, наша деца и унуци!
• По истраживању Економског института из Београда, банке у Србији наплаћују највеће камате у Европи. Тако је просечна камата на стамбене кредите код нас 5,82 одсто годишње, док је у земљама еврозоне 3,26 одсто. Просечне камате на инвестиционе кредите привреди у Србији су 7,89 одсто, а у еврозони 2,93 одсто. То значи да су камате на стамбене кредите скоро дупло веће, а камате за привреду и 2,5 пута веће од оних које има грађанин или предузеће у Европи.
• Обзиром да је пракса показала да су грађани Србије једни од најсигурнијих дужника, те да своје кредите, у огромном броју случајева уредно враћају, постављам питање: Ако дајемо хипотеку или другу гаранцију да ћемо свој кредит вратити и ако их заиста уредно враћамо, зашто нам упорно говоре како смо земља са великим ризиком и зашто нам стално повећавају рате уместо да их смањују?
• Званично је објављен податак да је у фебруару у Србији просечна плата била око 40.000 динара. Са друге стране, минимална потрошачка корпа у Србији је око 60.000 динара. Ако узмемо у обзир да, поготово на југу Србије, наши грађани раде и за 15.000 динара, постављам питање: како човек да школује и образује своју децу, ако са оваквим примањима не може да их нахрани и обуче? Са друге стране, безобразно су велике плате државним функционерима, директорима пропалих предузећа, али и њиховим секретарицама, возачима, заменицима…
Навешћу један конкретан податак:
По закону о буџету за 2012.годину, планирани трошкови за Народну скупштину износе 3.334.127.000 динара односно око 30 милиона евра! Од тога, преко 900 милиона динара одваја се за НАГРАДЕ ЗАПОСЛЕНИМА!
Питање: За шта се те награде исплаћују? Ако су политичари из власти прекршили Закон о дозвољеном задуживању наше земље, они за то треба да одговарају а не да им још и дајемо награде за тај злочин према нама!
• Привреда и пољопривреда су нам потпуно уништене – ако се искључи непрофитни сектор и државни губиташи, испадне да око 500.000 људи из приватног сектора и пар профитабилних државних предузећа (и то профитабилних јер имају монопол) издржава свих 7.120.666 држављана Републике Србије. То никако није одрживо.
Србија има око 30% незапослених људи. Још неких 20% раде на црно и када буду дошли у године да треба да примају пензију, коју су поштено зарадили, они то неће бити у могућности! Грађани Србије треба да знају да не може бити боље, ако овако велики број људи не ради. А не ради зато што је привреда упропашћена, фабрике су нам затворене и села пуста. Зато све, па и лук, увозимо и дозвољавамо да се богати онај ко увози а не наш човек који исти тај лук зна да засади. Зашто не би на сваком нашем производу била јасно истакнута цена прозвођача, па да свако може да види колика је разлика између онога колико тај производ кошта онога ко га направи, а колико узимају трговци и политичари кроз разне порезе и ко се ту богати на наш рачун и уз наш труд?
У предизборним кампањама обећавана су нова радна места и инвестиције, а да се сада помиње повећање пореза са једне стране и замрзавање плата и пензија са друге стране!
Обећаване су инвестиције. У свом изворном смислу инвестиције значе улагање у производњу, пољопривреду, туризам и све оно што помаже дугорочном развоју земље. С обзиром на то да сам убеђена да гледамо сценарио по коме Србија треба да буде извозник јефтине радне снаге а увозник свега осталог, ја гарантујем да оваквих инвестиција нема и неће их бити!
Што се наших политичара на власти тиче, инвестиције значе да нам неко да новац. Али не за џабе! Како онда? Тако што ће се или задужити додатно или продати неки наш природни ресурс: воду, обадиво земљиште, руднике, шуме… и на крају продаће и нас у бело робље, да за оне који су нам новац дали радимо и отплатимо дугове. То ћемо ми нашој деци и унуцима оставити ако се не удружимо и ако дозволимо онима који већ годинама упропашћавају нашу земљу да и даље наставе да нас понижавају и угњетавају!
• По мишњењу економиста из фискалног савета, пореском рефорном уштедели би смо 300 милиона евра, додатним резањем расхода још 400 милиона, а кад придодамо замрзавање плата и пензија добили би смо коначну уштеду у укупном износу од једне милијарде евра.
Тачно толико се годишње украде кроз јавне набавке! Па зашто се онда та крађа не спречи и уштеди преко потребна милијарда?
Да рашчистимо још једну недоумицу: Уколико се замрзну плате и пензије, а повећа ПДВ, то значи да се повећавају цене свих производа, те да за исти новац можете да купите мање. А то значи да ће се опет мање производити. Тиме се директно смањује привредна активност и поспешује задуживање! То је начин на који је ММФ уништио и задужио већину земаља на свету!
Приватни предузетници не могу да издрже ни ове садашње, а камоли додатне намете од државе. И зато ће и даље фирме пропадати, фабрике се затварати.
Након свих наведених чињеница, ја сам убеђена, да или имамо политичаре који не знају шта да раде или свесно крећу издају државе и свих државних интереса!
Без жеље да само критикујем, а ништа не понудим као алтернативу, ја тврдим да је дошао последњи тренутак да се окренемо домаћинској економији, својој сопственој, и да свим расположивим снагама кренемо у опоравак и оздрављење привреде и пољопривреде у Србије, а након тога и њен развој у правцу финансијске независности од било које државе, већ само у виду сарадње са свима који желе коректну и фер робну размену – да купују наше производе у оној мери у којој ми купујемо њихове.
План за опоравак у неколико тачака
• Домаћинска економија – хитно смањење свих неопходних трошкова државних институција: направити знатно ефикаснији и јефтинији државни апарат, увођење строге контроле трошења државног новца, почев од неумерених рачуна за мобилне телефоне које народ кроз порезе плаћа и коришћења службених аутомобила у приватне сврхе, па све до строге контроле јавних набавки у којима се сада неумерено краде. Цео процес мора да буде потпуно јаван, да грађани имају увид у то како се троши њихов новац,
• Смањење пореза а повећање наплате – државне институције морају да крену у обрачун са сивом економијом: нико не може да ради на црно и тиме угрожава здрава предузећа, јер то значи да за радника који ради на црно предузеће не плаћа порезе и доприносе, самим тим су трошкови тог предузећа мањи, а на тај начин предузеће може да понуди нижу цену од оног другог ко све порезе измирује. Са друге стране тиме се угрожава и сам радник који неће моћи да оствари своје право на пензију. То се мора прекинути. Дакле, донети нов закон и потпуно променити фискалну политику, смањити порезе али инсистирати на томе да сви плаћају. Нова пореска политика мора да буде селективна, што значи да не треба свима смањити порезе: ОНИ КОЈИ ИМАЈУ ВИШЕ, ТРЕБА ДА ПЛАЋАЈУ ВИШЕ! Не може онај ко заради 20 хиљада динара месечно да плати по истој стопи као и онај ко заради 10 пута више. Класне разлике у Србији морају да се смање! Не може да буде 10 хиљада екстремно богатих и 700 хиљада гладних грађана Републике Србије!
• Подизање и опоравак привреде и пољопривреде – ангажовање свих расположивих ресурса, природних и људских, како би Србија престала да увози све оно што може да произведе. То значи, да нпр. банану морамо да увеземо, али чоколаду не морамо. Чоколада „Најлепше жеље“ је укуснија од „Милке“ а прави се у Србији. Зашто Милка има исту цену као Најлепше жеље, ако је просечна плата у Србији 380 ЕУР а у Швајцарској 5000 ЕУР? Да ли је то зато што су огромни порези или што трговци стављају превелику маржу на нашу чоколаду? Када би наша чоколада била јефтинија за 20 динара од Милке, коју би сте онда купили? Да ли знате да је деци у швајцарским вртићима забрањено да једу слаткише и пију сокове? А нашој деци се, кроз плаћене медије, намеће млечна Милка као замена за млеко! Свега тога не би било да на нашем производу стоји произвођачка цена – тада би сви знали ко нас уствари вара и краде.
Дакле, мора се поставити законски оквир који ће гарантовати форсирање домаће производње свега што можемо да произведемо. У ту сврху неопходно је реформисати образовни систем. То значи да се деца школују према оним занимањима која су Србији неоходна а не да заврше факултет и чекају на посао годинама. Сваки грађанин који од своје плате од 380 ЕУР одваја да школује своје дете, мора да зна да је то занимање за које се дете школује српској привреди потребно!
Даље, на места директора који долазе да руководе државним предузећима, а тиме управљају и државним, односно нашим, новцем, морају да дођу стручни људи! А то су они који имају референцу – искуство и знање да руководе предузећем, а не политички активисти који на та места дођу без икаквог знања, па се играју нашим парама и судбинама. Кандидати за директора јавних предузећа, приликом конкурса морају да поднесу јасан пословни план како мисле то предузеће да воде. То ће бити приоритетни критеријум по коме се бирати руководиоци. Уколико тај план не остваре, биће смењени.
Ми морамо да схватимо да је пољопривреда најзначајнији чинилац у опоравку Србије. Без свега човек може осим без хране, да би преживео мора да једе. Цео свет данас има проблем како да своје становништво нахрани. Нама је Бог дао огромне природне потенцијале и на нама је да то коначно искористимо. Нећемо више да увозимо храну – све можемо да произведемо! Мора се покренути удруживање произвођача хране и омогућити њихова едукација како би смо наш пољопривредни производ припремили за извоз на страна тржишта.
• Реформа финансијског тржишта – зауставити пласирање новца од стране банака по зеленашким каматама. Камате морају да буду реалне, како би подржале опоравак српске привреде и свих наших покрадених и ојађених грађана.
Ово су биле неке основе, али Србији је потребан стратешки план опоравка и развоја који мора да представља смернице за сваку будућу владу односно зацртан курс по коме треба да иде Србија без обзира на то ко су њени представници. То значи да је циљ опстанка и просперитета наше државе испред сваког другог приоритета било ког појединца, институције или друге државе.
Основни принцип: Премијер јесте на врху владе, али на врху целе пирамиде су грађани Србије: Премијер је одговоран грађанима за сваки успех или неуспех!
У изградњу стратегије за опоравак и развој Србије, морају се укључити сви расположиви потенцијали – из земље и расејања. Сва српска памет нам је у овом тренутку неопходна или ћемо изгубити све оно што су нам преци оставили, а нашу децу претворити у робове који ће да отплаћују наше дугове настале због нашег неодговорног понашања!
(Двери)
