Прочитај ми чланакПракса у којој држава Србија плаћа пенале за неповучена средства за одобрене кредите међународних финансијских институција и даље је присутна. Према званично доступним подацима Управе за јавни дуг, Србија је током 2017. и закључно са мартом ове године, на име такозваних пенала платила око 4,4 милиона евра.
Иако су ови износи значајно мањи у односу на период од пре пет година, када је Србија за одобрена, а неповучена средства платила више од осам милиона евра, чињеница да се плећени пенали и сада мере милионским износима показује да проблем с реализацијом пројеката и даље постоји.
Наиме, међународне банке и кредитори попут Светске банке, ЕБРД, ЕИБ-а, али и стране владе, кредите одобравају државама по повољним каматним стопама на основу пројеката. То су средства за највеће пројекте у држави, као што су путеви, пруге, модернизација и развој јавних предузећа и слично. Када држава не напредује с пројектима, и не повлачи средства у уговореним роковима она због тога плаћа провизију односно пенале јер је то „заробљен новац“ банака. Тако, рецимо, ЕБРД наплаћује провизију од 0,5 одсто на неповучена средства, ИБРД – 0,25 одсто, Експорт иморт банк оф Цхина 0,75, а Влада Азербејџана – 0,5 одсто.
Према званично доступним подацима Управе за јавни дуг, Србија је у 2017. на име пенала платила око 3,3 милиона евра, док је од почетка ове године закључно са 31. мартом тај износ био око 1,1 милион евра. Оно што се међутим не види из тих података је колико смо за сваки појединачни зајам платили пенала због кашњења. Тај податак је Инсајдер тражио од Управе за јавни дуг још 4. јуна, али одговоре до данас нисмо добили.
Оно што се, међутим, може видети из доступних података, је да су кашњења прошле године и почетком ове, између осталих постојала у повлачењу средстава за пројекте Коридора 10, Железница Србије, Путева Србије, а на том списку су и ЈП Србијагас, Електропривреда Србије. Неки од ових кредита одобравани су годинама уназад, али се пројекти дуго нису померали с мртве тачке.
На питање Инсајдера колико су плаћени пенали за неповучена средства у прошлој години, у ЈП Коридори Србије су нас упутили на Управу за јавни дуг. Тај податак, на исто питање Инсајдера, није дала ни министарка грађевинарства Зорана Михајловић. Она је, међутим, рекла, да су у међувремену, готово сви кредити реализовани и да је остао још само један и то онај који је одобрен ЈП Путевима Србије. Реч је о кредиту ЕБРД-а од 100 милиона евра за пројекат рехабилитације путева и унапређење безбедности саобраћаја. Према подацима Управе за јавни дуг, до 31. марта, повучена је само петина средстава, односно око 22 милиона евра. Колико је пенала плаћено за неповлачење ових средстава, није познато.
Већина кредита за Коридор 10 повучена у последња три месеца
До 31. марта 2018. године, према званично објављеним подацима, велики део одобрених кредита за пројекат Коридора 10 није био повучен. Ствари су се, међутим, према тврдњама јавног предузећа Коридори Србије у међувремену промениле. У одговору Инсајдеру, ово предузеће је навело да је до 30. јуна 2018. године у потпуности реализован кредит ЕБРД-а од 275.200.000 евра који је Влада Србије уговорила 2009.године.
Од ЕБРД-а је узет још један кредит такође 2009. у износу од 150 милиона евра. Рок за повлачење ових средстава био је децембар 2013, али је он у међувремену више пута померан. Закључно са 30. јуном повучено је 55,76 одсто уговорених средстава. У овом предузећу, као разлог кашњења, наводе да се планирани рокови завршетка изградње аутопута нису подударали с роковима расположивости зајма.
„Из преосталих, неуговорених средстава кредита ЕБРД уговорена је пренамена средстава и реструктуирање Зајма за финансирање и реализацију нових пројеката изградње и рехабилатицаје деоница“, наводе у Коридорима.
Они додају, да је у међувремену повучено 94,68 одсто уговорених средстава по кредиту ЕИБ од 265.000.000 евра, као и 99,98 одсто уговорених средстава на име кредита који је одобрила Влада Азербејџана.
Дугогодишња пракса расипања новца грађана
Накнаде кредиторима се из буџета плаћају не само за позајмице које су узете за велике инфраструктурне пројекте, попут путних коридора, већ и по основу гаранција које су дате за кредите јавних и државних предузећа.
КАКО ЗЕМЉЕ У РАЗВОЈУ ПЛАЋАЈУ ВИСОКУ ЦЕНУ за глобални бум у рударству https://t.co/gVDoRF0SAM
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 17, 2018
Министарство финансија је 2016. године објавило податак да је Србија највише пенала за неповучене кредите платила 2013. када је тај трошак износио укупно 8,33 милиона евра на укупне одобрене кредите од 3,67 милијарди евра. Тада је речено да су пенали које држава плаћа били све мањи, па је у 2015. плаћено 7,5 милиона евра.
Анализа Истиномера показала је да је држава за све стране кредите, а не само оне одобрене за инфраструктурне пројекте, од 2008 до 2011. године платила укупно 11,6 милиона евра, док је у периоду од 2012. до краја 2015. плаћено готово 28 милиона евра.
