Прочитај ми чланак
Србија и Косово ускоро би требало да разговарају о даљој отплати дела јавног спољног дуга који се односи на обавезе дужника и корисника са територије КиМ.
Како наводи нови број магазина „Бизнис и финансије“, тај дуг доспева до 2041. године и по основу главнице, износи око 347,1 милион долара.
Управа за јавни дуг је недавно покренула иницијативу да се са приштинским властима отворе преговори на ту тему.
У периоду од 2002. до 31. октобра 2014. реализоване су отплате дела јавног спољног дуга Републике Србије који се односи на кориснике са територије КиМ, по основу главнице и камате, у укупном износу од око 543,5 милиона евра. По основу главнице плаћено је 152,94 милиона, а по основу камате – 390,56 милиона евра, подаци су Народне банке Србије. Структура тих плаћених укупних обавеза износи : према ИБРД – 207,36 милиона евра, Париском клубу поверилаца – 190,83 милиона евра, Лондонском – 131,40 милиона евра, ЦЕБ – 6,88 милиона евра, Еурофими – 5,50 милиона евра, Кувајту – 1,15 милиона евра и ЕУ (за обавезе према ЕИБ) – 0,38 милиона евра.
Република Србија и даље отплаћује спољни дуг Косова, настао у прошлом веку, иако са те територије већ годинама не прикупља никакве фискалне приходе, а према подацима до којих је дошао магазин „Бизнис и финансије“, Србија би требало косовски дуг да отплаћује још 26 година.
Са каматама, државна каса Србије могла би да плати и милијарду евра уколико се са отплатом настави цео период.
Тема јавног дуга није се до сада нашла на дневном реду бриселских преговора београдских и приштинских власти, али како је магазину „Бизнис и финансије“ потврђено у Министарству финансија Србије, Управа за јавни дуг покренула је недавно иницијативу да се у наредном периоду отворе преговори са представницима власти у Приштини на тему поделе јавног дуга и других питања из ове области.
У иницијативи за коначно решавање питања отплате спољног јавног дуга Косова не дефинишу се прецизни рокови нити се унапред предвиђа износ новца које КиМ треба да врати Србији на име досадашњих отплате.
Како магазин незванично сазнаје, све то, као и датум „пресека“ од кога би Приштина преузела своје обавезе, тек треба да буду утврђени неком основном платформом за преговоре о подели дуга.
Према подацима Народне банке Србије, део јавног спољног дуга Републике који се односи на Косово и Метохију обухвата обавезе настале по основу уговора закључених између 70-тих и 90-тих година двадесетог века према Светској банци (ИБРД), Париском и Лондонском клубу поверилаца, Банци за развој Савета Европе (ЦЕБ), Европској инвестиционој банци (ЕИБ), Европском удружењу железница (Еурофима), влади Кувајта, као и нерегулисани дуг према влади Либије и клириншки дуг према бившој Чехословачкој.
Подаци централне банке показују да, на основу споразума закључених са страним повериоцима, Република Србија редовно сервисира обавезе по основу јавног спољног дуга Косова које доспевају до 2016. према ЕУ (за регулисане обавезе према ЕИБ), до 2024. (део обавеза према Париском клубу и обавезе према Лондонском клубу поверилаца), до 2031. (део обавеза према Светској банци – ИБРД кредити и Кувајт) и 2041. (преостале обавезе према Париском клубу).
Укупан износ преосталог спољног дуга Косова (главнице), под „надлежношћу“ Србије тренутно износи око 347,19 милиона евра.
Обавезе Републике Србије према влади Либије и бившој Чехословачкој за сада нису регулисане, док су обавезе према Еурофими отплаћене 2007, а према ЦЕБ-у 2011, указују у НБС.
У Управи за јавни дуг истичу да се највећи део преосталог дуга односи на Париски и Лондонски клуб поверилаца: највећи део јавног дуга АП Косово и Метохија односи се на Париски клуб поверилаца, који према стању на дан 30. септембра 2014. године износи 222,6 милиона евра, а потом Лондонски клуб поверилаца 105,8 милиона евра.
У тој институцији истичу да је Република Србија наставила да редовно сервисира све обавезе по основу јавног дуга Косова и Метохије, осим оног према Светској банци, који је престала да отплаћује у 2009. години.
(Б92)
