Прочитај ми чланак

Србија економски тигар – страни инвеститори исисавају државни буџет

0

Актуелна криза у Фијату, само је један од примера пословања страних инвеститора, који обилато користе државани новац, а играју по сопственим правилима. На радничке протесте и побуне због кршење закона и регулатива, држава често жмури, а неславна листа инвеститора који израбљују радну снагу је подугачка.

Фијат, Јура, Линглонг, Аптив, Геокс, Зиђин, Горење Хисенсе, Леони, само су неки од страних инвеститора, у којима су радници били приморавани на смене од 12 сати, трпели мобинг, прогон синдикаланих лидера, добијали отказе. Поједине фабрике су чак и преко ноћи затвориле своје погоне и нестале из Србије, као што је случај фабрике обуће Геокс из Врања и Горење Хоме из Зајечара.

Заједничко за све инвеститоре је да су добили велике повластице за отварање својих погона у Србији, као и субвенције по сваком запосленом раднику.

Државни врх предвођен СНС-ом, готово свакодневно се хвали отварањем нових фабрика и бројем запослених, а са друге стране, сведоци смо радничких вапаја о очајним условима у којима раде.

Овакво стање и положај радника код страних инвеститора је „паралелна реалност“, каже за Нова.рс Марио Рељановић из Института за упоредно право и професор Радног права.

„Та слика је од почетка искривљена. Таква политика инвестирања и запошљавања, као и генерално пореска и економска политика, логично воде овоме што се дешава. Имамо врло селективну примену закона, на коју рачунају ти страни послодавци. То нема никакве везе са неком спољном политиком, у смислу односа са државама одакле су инвеститори, него једноставно има везе са стварањем те фаме о томе како је Србија рај за инвестирање, али у смислу оних сумњивих инвеститора“, оцењује професор Рељановић.

Када је реч о актуелној ситуацији у Фијату, он истиче, да Фијат генерално гледано „и није било лош послодавац“, али додаје, да би уз велико коришћење државне помоћи колико је добио Фијат, сваки грађанин Србије могао да буде „тако добар послодавац“.

„Лако је да будете добар послодавац када вам неко други даје новац. Свима је јасно да Фијат дуго не послује како треба, али се и такво пословање креће у оквирима законских минимума у Србији. Сада је право питање зашто се о бољим уловима у колективном уговору није преговарало раније, да би у оваквој ситуацији запослени имали веће гаранције. То је питање за синдикате. Фијат се понаша онако како ће највише уштедети и то је на неки начин логично. У строго формалном смислу, они имају право то да раде. Све заједно то је катастрофа, али они су направили такву излазну стратегију“, рекао је професор Рељановић.

Он је подсетио на чињеницу да Фијат 10 година добија субвенције државе и да ни до данас нису познати сви детаљи из уговора. Такође, осврнуо се и на процене „Нове економије“ из 2019. године, према којима је Фијат добио између 300 и 500 милиона евра.

„То је ненормално много новца. Таква рачуница ће по државу скоро увек бити негативна. Држава увек више даје него што добија од извоза и пореза, а негативно је и по раднике, што се сада видело“, каже он.

Где су све незадовољни радници?

Уз Фијат, где је од 2.016 радника, преко 1.500 запослених проглашено за технолошки вишак, најдрастичнији примери страних инвестиција су Геокс и Горење који су затворили своје фабрике.

Београд радници фабрике Фиат, Фијат, разговор у Немањиној, Немањина улицаФото: Немања Јовановић/Нова.рс
Геокс – Италијанска фабрика обуће у Врању, затворила је погон у јулу 2021. и без посла оставила око 1.200 радника. Фабрика је отворена 2015. године, а држава је инвеститору дала субвенције од 9.000 евра по сваком запосленом раднику.

Горење Хисенсе – Ово је заправо кинеска фирма, која је у називу задржала бренд име некадашњег словеначког гиганта. Фабрика „Горење Хоме“ у Зајечару затворена је половином 2020, а тада је без посла остало 100 радника. Суноврат фабрике почео је неколико година пре затварања, када су прво угашена два погона за производњу беле технике. Фабрика у Зајечару отворена је 2011, такође уз субенцију државе за свако радно место.

Јура – Радници јужнокорејске корпорације за производњу каблова за аутоиндустрију, више пута су се обраћали медијима због лоших услова рада, који су највише дошли до изражаја током пандемије. Компанија је приморавала раднике да долазе на посао у пуном капацитету и поред свих епидемиолошких мера Владе Србије и Кризног штаба. Радницима није обезбеђена адекватна заштита, а константно су се жалили на уцене и прогон синдикалних активиста. Јура у Србији има три фабрике, а за сваку од њих добила је субвенције по запосленом раднику.

Аптив – Британска фабрика аутокомпонената у Лесковцу, због исцрпљујућих смена од 12 сати и напорног рада, довела је до масовног боловања радника, које су у највећем броју жене, а тамошњи лекар приметио је истоветне симптоме болести, које је назвао „аптив синдром“.

Леони – Немачка компанија у индустрији каблова у Србији упошљава преко 10.000 радника у четири фабрике. И из те фабрике, запослени су се жалили на израбљивање, мобинг и смањење зарада. И ова фабрика корисник је државних субвениција.

Линглонг крши радничка права и пре отварања

Кршење радничких и људских права вијетнамских радника у фабрици Линглонг у Зрењанину, уздрмало је српску, али и светску јавност. Практично, фабрика још није почела да ради, а судећи према понашању послодаваца према странцима који раде на изградњи, само може да се наслућује, какав ће однос имати према домаћој радној снази.

И у овом случају, наша држава примењује политику „гледања кроз прсте“ и благог санкционисања одговорних.

„Имали смо ситуацију да је инспекција рада у Линглонгу нашла 318 радника без дозволе и за све те раднике поднела једну прекршајну пријаву. То је потпуно невероватно и ‘смешно’, па чак и да послодавац буде осуђен пред Прекршајним судом, платиће неку симболичну новчану казну. То је иначе и кривично дело, али никоме није пало на памет да поднесе кривичну пријаву против одоворног лица“, каже професор Радног права Марио Рељановић.

Када је реч о константном кршењу закона Србије, он наводи пример јужнокорејске Јуре, која од првог дана у Србији, како наглашава, „упорно крши четири до пет закона и инсистира да је то тако“.

Рељановић закључује да у Србији нису сви страни инеститори лоши и издваја америчке и немачке компаније које поштују радничка права, док су на негативној листи углавном, кинески, јужнокорејски и турски послодавци.