Прочитај ми чланакСвежег меса, кућне хемије, луксузне одеће – тога се потрошачи Србије одричу како би направили некакву уштеду на крају месеца, што реткима полази за руком, показује истраживање потрошачких навика у 2017.
Они који успеју да одвоје који динар првенствено пребацују новац на штедни рачун, а онда улажу у декорацију домаћинства и нову одећу, према истраживању команије “Нилсон”. Kако би покрили, Срби су спремни на промену животног стила, а две ствари ипак остају мерак ма шта било – цигарете и путовања. Међутим, одричемо се забаве ван куће, нове одеће луксузних брендова и куповине нових технологија.
– Подаци показују стару причу, потрошач је социјално биће и има потребу да иде негде. Још увек у држави имамо проблем, немамо праву социјалну карту, нити знамо ко је у кризи, да ли су то само социјално угрожени, као породица која прима социјалну помоћ, или они који раде за минималац – објашњава председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић.
Свакако, просечна потрошња на храну, кућне потрепштине и хигијену превазилази овај износ – 28.179 динара, што је 79 евра мање од еврпопског просека.
Мање новца издвајамо за свежу храну – прошле године је то било 16.995, а ове 14.352. Потрошачи иначе пажљиво прате раст цена и 69 одсто њих сматра да су цене хране веће. Зато 49 одсто да би попунило рупе у буџету мотри на попусте, најчешће иду у велике супермаркете, купују само неопходно и смањују куповину луксузних производа (40). Ипак, упркос расту цена, и даље издвајамо исто новца за слане грискалице, кафу и чај.
Да би придобили нове и задржали старе купце управо промоцијама производа служе се трговци. Међутим, како показује статистика, потрошачи у Србији су верни робној марки – тек сваки десети купац ће да промени радњу зато што друга нуди боље промотивне акције.
– Толико је лажних промоција да је и ту нестало поверења. Требало би системски то уредити и увести прекршајне налоге – иситче Паповић.
Иако је куповна моћ испитаника благо порасла ове године у односу на претходну, чак 78 одсто сматра да ће ситуација на тржишту бити неповољна у наредних 12 месеци. У истом периоду 55 одсто њих песимистично је поводом своје финансијске ситуације, али, напомињу истраживачи, са 38 одсто њих који је виде као добру осетно је повећање оптимистичног погледа у односу на прошлу годину. И када би се поправила финансијска ситуација закључак већине испитаника је да би наставили да штеде, пре свега на плину и струји.
