Прочитај ми чланакИнформација коју је објавио посланик Демократске странке Балша Божовић, да је Реља Огњеновић, члан београдског Градског одбора Српске напредне странке, постао заменик генералног директора ПИО фонда изазвала је негодовање у јавности не само због очигледног политичког постављења, већ и због, како се чини, мањка компетенција за тако одговорну позицију.
Наиме, он је 2014. године са 24 године постављен за члана општинског већа Вождовца задуженог за саобраћај након што је, према биографији са сајта општине, пре тога имао искуство пописивача 2011. године и два пута по три месеца стажирања у специјалној болници за рехабилитацију и Заводу за заштиту радника МУП-а с обзиром на завршену школу за физиотерапеута.
foto:N.S.
Након тога, постаје члан већа општине, да би 2015. године завршио Високу школу за пословну економију и предузетништво и постао „дипломирани економиста“, како се наводи у биографији.
Изгледа да је ово била довољна квалификација да се постане заменик директора фонда који годишње исплати око 600 милијарди динара за 1,7 милиона пензионера.
Пензионери нису нимало задовољни оваквим развојем ситуације, с обзиром да Михајло Радовић, председник Удружења синдиката пензионера Србије, оцењује да је ово наставак постављања некомпетентних људи на важна места у ПИО фонду.
„То може да уради само Управни одбор који је поставила Влада. Види се да је страначко постављење. Како се ПИО фонд односи према капиталу, тако води и кадровску политику. Постављају се људи без дана правог радног стажа“, истиче Радовић додајући да се у овом случају пензионери ништа не питају, „или ако се питају то су они блиски власти“.
Драгољуб Рајић је до пре седам година био члан УО ПИО фонда као представник послодаваца и тврди да су тада инсистирали да кандидати за високе позиције имају високу школску спрему и одређено искуство, бар на папиру.
„Ми смо тражили да имају и неке резултате рада, али и то је под сумњом јер је ПИО увек био под политичким утицајем. Тамо, као ни у остатку друштва, не функционише се по начелима професионализма, већ по систему ја теби – ти мени“, напомиње Рајић, који сада води Мрежу за пословну подршку.
Он истиче да је основни проблем ПИО фонда то што му рачуни нису одвојени од државе, да нема независности у управљању фондом нити у располагању имовином.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 21, 2020
„Политичари мисле да је ПИО фонд државни, али иако га је основала држава, то је приватна имовина обвезника који су уплаћивали доприносе. Нажалост, контрола преко политике је увек била присутна, па тако имамо и овакве одлуке Управног одбора, мада би требало проверити и биографије чланова УО“, каже Рајић.
По статуту Фонда директор мора имати диплому Економског или Правног факултета и шест година искуства. Постављање заменика директора је регулисано систематизацијом радних места, али тог правилника нема међу интерним актима на сајту ПИО фонда.
Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србије, истиче да с обзиром да је посао заменика да мења директора када је он спречен, логично би било да заменик испуњава исте услове као и директор.
„УО ПИО фонда очигледно није следио ту логику. Да ли је одлука законита зависи од правилника, али чак и ако је у складу са правилником, она није оправдана. С обзиром да је већ обављао политичку функцију у општини може се претпоставити да је политички и постављен у Фонду“, оцењује Ненадић.
За економисту Данила Шуковића реч партократија у овом случају није довољна.
„То је изигравање свих могућих правила. Све што је производ партократије је опасно за друштво, а тако постављени људи заступају само интересе странке и то не само зато што су добили посао већ и зато што су некомпетентни за њега. Тако се ради у земљи која нема институције и где су партикуларни интереси изнад општих“, закључује Шуковић.
