„С мајским увећањем струја скупља 30 одсто од почетка кризе“

17:34 06.03.2023.

Раст цена електричне енергије ће са свим овим пакетима поскупљења - прошле године, у јануару ове и потом у мају 2023 - за домаћинства бити 30 одсто од почетка кризе, а за привреду скоро 70 одсто од почетка кризе, што је упоредиво са поскупљењима која имамо у окружењу - каже Павле Петровић председник Фискалног савета.

Један од фактора којим Србија утиче на увезену инфлацију је према Петровићевим речима – контрола цена енергената.

– Зато је – како је рекао за Н1 – инфлација вештачки одржавана нижем нивоу него што је стварно била, па нас раст цена очекује – у 2023. години, па ће враћање у циљане оквире инфлације трајати мало дуже него у другим земљама.

Када је реч о инфлацији, за Србију су специфичне бар две ствари.

– Србија је додала још на инфлацију која је дошла споља. Око једне трећине инфлације је домаћег порекла, негде око пет одсто, и то због великог државног трошења од 2020. до 2022. Реч је о две милијарде евра, односно четири одсто БДП. То је онај новац из хеликоптера који је неселективно даван грађанима и привреди. И то је сигурно допринело већој инфлацији – рекао је Петровић.

Други фактор који је утицао на инфлацију, а специфичан је за Србију су цене енергената које су држане под контролом, што је допринело да је инфлација вештачки одржавана на нижем нивоу него што стварно јесте.

– Сад долазимо до тога да ће цене у 2023. години да се повећавају. Јер, из буџета је утрошено 2,4 милијарде евра да се покрије то што су цене држане под контролом. То ће сада сигурно да се превали на инфлацију, а требало је то да се учини још 2022. године – објашњава Петровић додајући да ће због тога у Србији спуштање стопе инфлације у циљани ниво трајати „мало дуже него у другим земљама“.

Он је указао да би каматне стопе централних банака требало да буду више од стопе инфлације да би имале неки ефекат.

– Када је нижа каматна стопа од стопе инфлације, исплати се да се задужујете. То је код нас случај што ће утицати да инфлација траје. Вероватно ће НБС и даље дизати ту стопу да би обарала инфлацију – наводи председник Фискалног савета.

ММФ је указао да цена енергената мора још да иде горе.

– Раст цена електричне енергије ће са свим овим пакетима поскупљења – прошле године, у јануару ове и потом у мају 2023 – за домаћинства бити 30 одсто од почетка кризе, а за привреду скоро 70 одсто од почетка кризе, што је упоредиво са поскупљењима која имамо у окружењу – и то је сада, по свој прилици, довољно. Што значи да ће то обезбедити ЕПС-у да послује позитивно финансијски – наводи.

Али, како је упозорио – ту је главна опасност да се тај резултат узме „здраво за готово“ као да је проблем решен.

– Идентична ситуација десила се 2015. године са фискалном консолидацијом. И тада, као и сада, ЕПС је био предмет стендбај аранжмана са ММФ. Тада се десило повећање цене струје за привреду што је ЕПС-у донело финансијски простор и нису уследиле никакве реформе у годинама после тога. Резултат тога је колапс ЕПС-а 2021. године. Сада постоји опасност да се слична ствар понови и да се направе минималне промене – указао је Петровић.

Грубе процене Фискалног савета казују да ће ЕПС морати да инвестира више од 10 милијарди евра у следећих 10, 15 година, што укључује и зелену транзицију.

– Ту кључни проблем није обезбеђење средстава, већ чињеница да Електропривреда Србије каква је сада није у стању да изведе тако велике ивнестиције – требају јој стручњаци да их привуче, плати и омогући им да раде. Тренутно је ЕПС нефункционално предузеће – навео је Павле Петровић.

На страни извођача такође ће, такође, бити велики проблем.

– Видели смо да је ту било великих неефикасности, па и корупције, што се види из анализе коју је Фискални савет радио на основу извештаја Државне ревизорске институције. Анализе показују да се на јавним набавкама јави у просеку 1,7 понуђача, што указује на постојање неке коруптивне радње – наводи Петровић.