Рате кредита настављају да скачу: Како раст еурибора утиче на дужнике у Србији

10:20 18.04.2023.

Грађани који имају дугорочне кредите са променљивом каматном стопом која укључује тромесечни еурибор (3М) почетком априла добили су обавештења од својих банака о новом износу месечних обавеза. Наиме, вредност еурибора од 31. марта користи се у обрачуну камате за априлску, мајску и јунску рату кредита, а то је – 3,038 одсто.

У поређењу са претходним кварталом, односно каматом која је важила на дан 31. децембра 2022. године, реч је о значајном расту од скоро целог процента, преноси Бизнис.рс.

Конкретно, тромесечни еурибор је последњег радног дана прошле године вредео 2,132 одсто, а свој раст наставио је и током априла, па је пред Ускршњи викенд стигао до вредности од 3,175 одсто. У преводу – ако вам камата на кредит износи три одсто плус 3М еурибор, она је са 5,132 одсто у јануару скочила на 6,038 одсто крајем марта.

Што се тиче шестомесечног еурибора (6М), чија се вредност за кориснике кредита обрачунава два пута годишње – крајем јуна и крајем децембра – она је 14. априла премашила нову границу од 3,5 одсто. Износила је тачно 3,51 процента.

Економисти и аналитичари сматрају да ће Европска централна банка (ЕЦБ) највероватније наставити да повећава кључне каматне стопе бар до средине ове године, што ће утицати и на додатно поскупљење кредита, односно раст месечних рата, јер ће донети скок камате по којој група европских банака једна другој позајмљују новац – еурибора (Euro Interbank Offered Rate).

“Сада највише људи узима кредите за бизнис, поготово они који имају послове са добром перспективом за развој, а други део чине кредити за рефинансирање. Људи који не могу да сервисирају своје месечне рате узимају нове зајмове, да не би улазили у кашњење. То је много лакше учинити код неких краткорочних кредита, од шест до 12 месеци, иако ситуација се еурибором није повољна и вероватно се неће поправити још неко време”, сматра професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић.

У претходних годину дана месечне рате кредита су расле од десетак, па до више од 50 евра. Банкари и даље подсећају да свака рачуница зависи од конкретног зајма, а то значи од висине кредита, укупне камате и варијабилног дела, рока отплате, већ отплаћеног дела… Што је кредит у каснијој фази мањи је удео камате у месечној рати, па корисници могу очекивати и мање повећање приликом скока еурибора.

Иначе, од пет највећих банака у Србији, три банке своје променљиве камате везују за тромесечни еурибор, а остале две за шестомесечни. То значи да се рате кредита усклађују 31. марта, 30. јуна, 30. септембра и 31. децембра (у првом случају), односно 30. јуна и 31. децембра (у другом). Такође, постоји и бар једна банка на српском тржишту која своје варијабилне камате везује за једномесечни еурибор (1М). Она сваког месеца шаље нови обрачун рате својим клијентима.

И Народна банка Србије наставља да повећава референтну камату

Извршни одбор Народне банке Србије повећао је почетком априла референтну каматну стопу за нових 25 базних поена, на ниво од шест одсто, чиме је наставио већ 12-месечно заоштравање монетарне политике. Повећана је и стопа на депозитне олакшице, на 4,75 одсто, као и стопа на кредитне олакшице – на 7,25 процената. Тако су уз кредите индексиране у еврима додатно поскупели и динарски кредити.

У саопштењу из кабинета гувернера НБС истакнуто је да је при доношењу овакве одлуке Извршни одбор проценио да је потребно наставити са умереним заоштравањем монетарних услова како не би дошло до раста инфлационих очекивања и како би се осигурало да се инфлација нађе на опадајућој путањи и врати у границе дозвољеног одступања од циља у хоризонту пројекције.

“Преношење досадашњег повећања референтне каматне стопе на камате на тржишту новца, кредита и штедње указује на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике путем канала каматне стопе”, оцењено је из централне банке.

Најновији кредитни извештај Удружења банака Србије показује да учешће доцње у дугу укупних банкарских кредита износи 2,8 одсто, колико је било и крајем прошле године. Кашњење у дугу по основу кредита становништва чини 2,3 одсто кредита, што је благо смањење у односу на 31. децембар, када је износило 2,5 процената.

Поједини банкари очекују раст такозваних лоших, односно ненаплативих кредита (НПЛ) у наредном периоду, а сличног је мишљења и професор Љубодраг Савић.

„Памтимо када је стопа лоших кредита за привреду била 30 одсто, а код грађана 10-11 одсто. Вероватно зато што је новац дуго био прилично јефтин. Тренутно је удео кредита који су у доцњи практично занемарљив и то је охрабрујући резултат на нивоу целог друштва, али он ће свакако расти у наредном периоду. Људи би требало да буду опрезни, као и Народна банка Србије“, закључује професор Савић у разговору за Бизнис.рс.