Прочитај ми чланакПродаја аутомобила за 23,5 одсто већа у односу на 2015. годину.
Колико повећана продаја аутомобила у Србији може да буде показатељ вишег животног стандарда грађана, остаје отворено питање, тек чињеница је да је у првих девет месеци ове године продат 19.531 нови аутомобил, што је раст од 23,5 одсто у односу на исти период 2015. када је купљено 15.831 возило.
Само у септембру у Србији је продато 1.888 нових аутомобила, 41 више него у августу, што потврђује тренд раста. Кад се упореди са резултатом из септембра 2015. године, порасла је продаја за око десет одсто.
Опоравак продаје аутомобила забележен је прошле године – укупно 21.784 нова возила су добила власнике у Србији, што је представљало први раст продаје на годишњем нивоу још од 2008. када је почела велика светска криза и пад продаје аутомобила и на нашем тржишту. Да подсетимо, те 2008. је за првих девет месеци продато чак 45.196 возила, а укупан скор после 12 месеци је био, из ове перспективе – невероватних 57.000 нових возила која су нашла пут до купца!
Председник Српске асоцијације увозника аутомобила др Милан Вукасовић каже да је Србија опет у заостатку за остатком Европе. – Док ми и даље увозимо половна возила са евро 3 нормама, друге државе размишљају о крају ере мотора са унутрашњим сагоревањем – каже др Вукасовић. – Ми једини немамо никакве стимулације, субвенције и олакшице за куповину хибридних и електровозила. О ширењу мреже пунионица да и не говоримо.
Највише нових аутомобила у овој години продато је у марту и јуну, више од 2.700.
Увозници аутомобила су задовољни, мада су далеко од неке еуфорије јер су, да би поспешили продају, марже минималне, у неким случајевима се возила продају и без икакве зараде са рачуницом да ће се ипак нешто зарадити од сервисирања, продаје делова…
– Тренд раста са краја 2014. се наставио и то је оно што радује – каже др Милан Вукасовић, председник Српске асоцијације увозника нових аутомобила и делова. – Ми очекујемо до краја године раст продаје од око 20-25 одсто у односу на 2015. Има ту и такозваног реекспорта кола, али га је било и ранијих година.
Он за „Новости“ објашњава да постоји више разлога што је продаја возила кренула у добром смеру.
– Прво, марже су знатно мање. И банке су понудиле боље услове за кредите, чак и без учешћа и камате. Економска ситуација у земљи је боља, стабилнија. Неумитно се мења и возни парк. Наш народ је почео да учи да троши колико има и да планира куповину возила на тачно одређени временски период. Најављена измена начина регистрације је, такође, мало охрабрила тржиште.
Продаја јесте живнула али је, ипак, далеко од потреба тржишта (Словенија са три пута мање становника купује три пута више возила), и Српска асоцијација увозника је више пута тражила од државе да омогући боље услове продаје. Предлагано је много тога, од система „старо за ново“ до измене система опорезивања, али је мало тога промењено.
– Ту је и нелогичност са еко таксама. Ми за нова возила са евро 6 нормом плаћамо 12.000 динара по тони возила приликом увоза, а увозници половних возила са евро 3 нормом, која далеко више загађују ваздух, не плаћају – каже др Вукасовић. – И увозници половњака имају много проблема, велики број такси и дажбина се плаћа, а све то поскупљује возила.
Др Вукасовић посебно истиче чињеницу да су због цене горива многи возачи преиспитали куповину.
– Тешко је схватити да у доба када је на светском тржишту историјски минимум, цене горива у Србији буду толико високе. Благодет пада цена сирове нафте наши возачи једва да су и осетили.
Продаја возила у Србији више није уносан посао као пре седам-осам година, али је приметно да су они који су опстали на тржишту модернизовали своје објекте, подигли стандарде и понуду прилагодили нашим условима.
Ипак, са једном од најнижих просечних плата у региону тешко је замислити још већи раст продаје четвороточкаша и достизање преткризног нивоа из 2008. године.
