Pročitaj mi članak

Računica: Plaćati ratu za svoj stan ili kiriju za tuđi

0

Poslednjih meseci svedoci smo učestalih povećanja kamata na kredite, a u isto vreme i cena kvadrata stanova na prodaju kao i kirija onih za iznajmljivanje. Rata na stambene kredite za kratko vreme "skočila" je i za 100 evra, dok su u isto vreme cene stanova na prodaju ne prestaju da rastu, a kirije na iznajmljene su veće i za 50 odsto. Ovakva situacija građanina koji nema rešeno stambeno pitanje stavlja u dilemu da li da kupi svoj stan na kredit i otplaćuje ga nekoliko godina ili da plaća rentu na iznajmljeni.

Многа дешавања у последње две године тотално су пореметила тржиште некретнина, које грађанину са просечним примањима и без крова над главом не оставља много избора. Време повољних кредита је прошло, тврде стручњаци, а нема назнака да ће се и цене некретнина вратити на старо, као ни да ће каматне стопе стати.

Чињеница је да за грађанина са просечним примањима ниједна од понуђене две опције није најсрећнија са тренутне тачке гледишта. Ипак, када се све стави на папир и погледа на дуги рок, рачуница многима може помоћи у одлуци.

Рате на кредите и даље расту

Европска централна банка је од јула прошле године подигла каматне стопе за 200 основних поена како би се изборила са рекордно високом инфлацијом. Последње повећање десило се у децембру, што је аутоматски подигло рате кредита од почетка ове године. Према најавама из ЕЦБ камате ће расти и у 2023. години.

На банкарском тржишту у Србији тренутно су у понуди искључиво стамбени еврокредити са променљивим каматним стопама. Фиксне каматне марже се тренутно креће око 6 одсто.

Референтна каматна стопа се обрачунава додавањем вредности Еурибора на фиксну каматну маржу (3М и 6М). Према подацима доступним на интернету, вредност 3М Еурибора тренутно је 2,170 одсто, а Еурибора 6М 2,761 одсто. Уколико према овим подацима направимо рачуницу долазимо до тога да се номиналне камате на кредите крећу од 5,67 одсто у случају 3М Еурибора и 6,26 код 6М Еурибора.

На ову бројку се такође додају и трошкови банке, те финална каматна стопа буде нешто виша. За потребе овог текста узмимо да је тренутно просечна ефективна каматна стопа на нове кредите око 6 одсто, иако све зависи од услова који се клијенту нуде и на које он пристане.

Прегледом актуелне понуде на сајту Некретнине.рс, стан око 50 квадрата креће се око 130.000 евра односно 2.680 евра по квадрату то на локацијама ближем центру, на Новом Београду и Булевару краља Александра. Имајући у виду да банке траже учешће од око 20 одсто (26.000 евра у овом случају), и да је рок отплате округло 30 година, вас месечно изађе 623 евра.

Кирија већа од рате

Месечна кирија на изнајмљене станове у последњих неколико месеци, тачније од доласка избеглица из Русије и Украјине, нарочито је поскупела у Београду, где је повећање ишло од 30, 50 па и 70 одсто.

Према актуелној понуди на сајту Некретнине.рс, у Београду се тренутно могу пронаћи станови који коштају мање од 300 евра, али само у околним општима, као што су Гроцка, Земун Поље, Винча, Миријево… Када је у питању величина стана, за ову цифру су у понуди углавном мали станови и гарсоњере који не прелазе 35 квадрата. До пре неколико месеци за тај износ и те квадратуре некретнине могао се наћи стан у строгом центру престонице.

Уколико погледамо понуду станова за издаване на сајту Некретнине.рс објекат од око 50 у центру града тренутно се може наћи по цени од 750 евра, и то је најнижа цена када је централна локација у питању. Станови ове квадратуре у строгом центру града крећу се од 1.000 евра па на више, док се у ширем центру још једва могу пронаћи за 800 и 900 евра. Удаљени од центра станови ове квадратуре издају се од 400 до 600 евра.

Одлука на вама

На основу свих ових чињеница јасно је да ни у једном од ова два избора нема превеликог олакшања приликом издвајања за месечну рату, али је свакако исплативије подићи стамбени кредит, првенствено што, поред уштеде од око стотинак евра, плаћате некретнину која је ваша. Треба имати у виду да је ово ипак само актуелна понуда и ситуација на оба тржишта, и кредита и некретнина, је далеко комплекснија чему и сведоче сигнали са свих страна.

Милић Ђоковић, проценитељ и стручњак на тржишту некретнина, недавно је рекао за „Блиц Бизнис“ да сада следи мирнији период када су у питању цене станова на продаји, али да то не значи да оне неће расти.

– Очекујемо стагнацију цена и благи раст, и то су то околности које долазе као последица раста инфлације. Сви параметри које смо тестирали показују тенденцију благог наставка раста цена. То значи да неће бити наглог раста и тренда који смо претходно гледали, већ да ће повећање пратити инфлацију. Колико ће то повећање износити зависи од кретања инфлације – каже Милић Ђоковић.

Стручњак нема добре вести ни када су у питању станови за издавање. Иако су велика очекивања домаћих подстанара била да се цене врате на старо, предвиђања су да до тога неће доћи и да ће се тренутне цене задржати.

– Показало се да је ударни талас избеглица прошао, тако да се очекује смиривање цена кирија и да оне неће више расти. Могуће је и да ће доћи до малог кориговања цена и да ће да се спусте на 10 одсто, али тешко да ће се цене вратити на старо. Вероватно је да ће остати на овоме сматра Ђоковић.