Прочитај ми чланак
Србија и Македонија налазе се на нивоу од 35 одсто, Албанија 30 одсто, док је БиХ на нивоу од 28 одсто европског просека, показују подаци Еуростата.
(Побједа, Бизнис.хр, Телеграф.рс)
Србија је једна од најсиромашнијих земаља у Европи. Наш БДП износи тек 35 одсто европског просека. Иза Србије само Албанија и Босна и Херцеговина.
Велике разлике у животном стандарду грађана појединих земаља Европске уније забележене су и у 2012, па су Луксембуржани поново заузели позицију најбогатијих, а Бугари најсиромашнијих грађана Уније, показале су прелиминарне процене европске статистичке службе Еуростат.
Прма подацима Еуростата, највећи бруто домаћи производ (БДП) по становнику према стандарду куповне моћи забележен је у Луксембургу, чији је ниво више од два и по пута изнад просека ЕУ и износи 271 одсто ЕУ просека, док се Бугарска налази на најнижем нивоу са 47 одсто.
Осим земаља чланица, Еуростат је израдио и процене за Хрватску која ће ускоро и званично постати 28. чланица Уније, али и четири земље кандидаткиње – Турску, Црну Гору, Македонију и Србију – као и за две могуће земље кандидата Босну и Херцеговину и Албанију.
Од земаља из региона, највећи БДП по становнику према стандарду куповне моћи очекивано има Хрватска и он износи 61 одсто просека ЕУ. Црна Гора је на другом месту на нивоу од 42 одсто просека ЕУ.
Србија и Македонија налазе се на нивоу од 35 одсто, Албанија 30 одсто, док је Босна и Херцеговина на нивоу од 28 одсто европског просека, показују подаци Еуростата.
Ипак, међу земљама кандидатима и потенцијалним кандидатима за чланство у ЕУ (не рачунајући Хрватску која ће за неколико недеља постати чланица ЕУ), највиши БДП по становнику мерено паритетом куповине моћи имала је Турска – 56 одсто просека ЕУ.
Иако су грађани Хрватске најбогатији у региону, на скали чланица ЕУ наши западни суседи не стоје баш најбоље. Хрватска је на дну групе земаља које још чине Литванија, Естонија, Пољска, Мађарска и Летонија, а чији је БДП по становнику између 30 и 40 одсто испод европског просека.
Једине чланице ЕУ које се налазе иза Хрватске, али и значајно испред Србије, су Румунија и Бугарска. Наши источни суседи поново су у 2012. имали БДП по становнику мерено паритетом куповне моћи нешто више од 50 посто испод просека Европске уније (Румунија 49 одсто, Бугарска 47 одсто европског просека).
С друге стране, Луксембург је и у 2012, као и у претходној години, имао више од два и по пута већи БДП по становнику мерено паритетом куповне моћи од просека ЕУ.
Еуростат је израдио и одговарајуће процене за Исланд и Норвешку, у групи чланица Европског подручја слободне трговине (ЕФТА).
По њиховим подацима норвешки БДП по становнику мерено паритетом куповне моћи у 2012. био је готово двоструко већи од просека ЕУ. Исландски је био нешто више од 10 одсто већи од просека ЕУ.
Уз велики заостатак за Луксембургом следе Аустрија, Ирска, Холандија и Шведска, с БДП-ом по становнику мерено паритетом куповне моћи око 30 одсто изнад просека ЕУ-а у 2012.
Немачка и Данска заједно с Белгијом и Финском чине групу земаља чији је БДП по становнику прошле године био од 15 до 25 посто изнад просека ЕУ-а. У Великој Британији и Француској он се кретао око 10 одсто изнад просека ЕУ.
Просечни БДП по становнику у ЕУ имале су Италија и Шпанија, док је кипарски био око 10 одсто испод просека.
У Малти, Словенији, Чешкој, Словачкој, Грчкој и Португалу БДП по становнику био је 2012. од 14 до 25 посто испод просека Еуропске уније.
Како би још прецизније описао стварни животни стандард домаћинства у ЕУ, Еуростат је осим БДП-а по становнику, који по њима заправо одражава ниво привредних активности, употребио и алтернативни показатељ стварне појединачне потрошње по становнику.
И по том показатељу Луксембург је у 2012, као и у 2011, заузео позицију земље чији су грађани у посматраном раздобљу имали највиши стандард у ЕУ, и то 41 одсто изнад просека ЕУ. Најнижи стандард су и по том показатељу имали грађани Бугарске, 51 посто испод просека ЕУ.
Србија по том показатељу стоји нешто боље – 43 одсто просека Европске уније.
