Прочитај ми чланак

Прве прогнозе инфлације за 2024: Вести су веома лоше, нарочито ако имате кредите

0

Инфлација у Србији слаби, тако бар тврди Народна банка Србије. И тако јесте “на папиру”. У пракси, грађани тај пад још нису осетили. Цене су и даље превисоке, а ни камате не падају. Судећи према проценама економиста, на "боља времена" ћемо чекати бар до 2026. године. Тада се очекује пад инфлације на око три одсто, а са тим и пад камата на кредите.

Наиме, докле год инфлација не буде три одсто, грађани могу да забораве и на ниже камате. А према проценама Народне банке Србије, инфлације ће толика бити тек 2026. године, што значи да ће још три године задуживање бити прескупо.

Народна банка Србије (НБС) одлучила је да референтну каматну стопу и овог месеца задржи на нивоу од 6,5 одсто, на којем се налази још од августа.

Пре тога, још од априла 2022. године, ова кључна каматна стопа, која утиче на рате свих кредита у динарима, непрекидно је, из месеца у месец, расла, па је од један одсто, стигла до 6,5.

Овакве одлуке централна банка је доносила као меру против инфлације, која је у нашој држави доскоро била и двоцифрена.

Тако су упоредо са ценама, расле и камате на кредите.

Инфлација је сада, барем према званичним подацима, једноцифрена и износи 8,5 одсто, па би дужници помислили да је време да НБС почне са смањивањем камата. А то, ипак, никако да се деси.

Финансијски стручњак Владимир Васић за Нова.рс објашњава због чега је то тако и нема тако оптимистичне вести за оне који су се задужили у динарима.

“Референтна камтна стопа не пада, нити ће се до десити у скорије време. Разлог је једноставан – инфлација још увек није пала у планиране оквире, три одсто уз дозвољена одступања од плус/минус 1,5”, објашњава Васић.

Камате ће још годинама бити високе

Имајући у виду да он тврди да референтна каматна стопа неће падати докле год инфлација не буде три одсто, сасвим логично се намеће питање када ће инфлација коначно достићи тај ниво. Прогнозе нису охрабрујуће.

“Према последњем извештају Народне банке Србије, циљ је да инфлација уђе у те планиране оквире до краја 2026. године. То значи да, ако се њихове процене остваре, не постоји шанса да пре тога референтна каматна стопа падне. Ипак, иако она јесте висока, добар је знак што стагнира у месту и не расте”, каже саговорник Нова.рс.

“Инфлација је упорна, потребна је једна ноћ да она порасте, али пет да се поново смањи. Сада имамо ситуацију да је новац скуп, али даље не поскупљује”, додаје.

Васић закључује да за сада све указује на то да ће референтна каматна стопа остати на високом нивоу све до краја 2026, за када се прогнозира драстично мања инфлација од тренутне.

Рате у старту превисоке

Референтна каматна стопа, о којој сваког месеца одлучује НБС, односи се на све кредите у динарима, који су у Србији најчешће готовински.

На основу ове референтне камате, формирају се камате у банкама, што у пракси значи да ће рате кредита бити веће уколико је и ова стопа већа.

За оне кориснике кредита са варијабилном каматном стопом, одлуке НБС значе да ће се на свака три месеца или пола године, у зависности од уговора, мењати рате – у овом случају ће расти.

Они корисници који одаберу фиксну камату, имају сигурност да њихове рате неће расти, али ће у старту камате бити високе, а отплата дуга скупа.

Привремено ограничене камате за стамбене кредите

С друге стране, камате на стамбене кредите су ограничене, па оне од октобра ове, па све до 31. децембра 2024. године неће моћи да расту. Они дужници који су подигли кредит пре јула 2022, неће имати номиналну каматну стопу већу од 4,08 одсто.

Грађани који су подигли кредит од јула 2022. до октобра 2023, имаће рату из првобитног плана отплате, коју су уговорили приликом подизања кредита.

За оне који подигну кредит после октобра 2023, на еурибор се додаје банкарска маржа од 1,1 одсто, а код кредита са фиксном каматом, номинална каматна стопа може да буде највише 5,03 одсто.

Упркос овим ограничењима, Србија и даље има највише камате у региону. Ниже камате имају Босна и Херцеговина, Хрватска, па чак и Словенија и Немачка.