Pročitaj mi članak

Prodaja nekretnina pala i za 30 odsto: Stručnjaci prognoziraju kad će pasti cene

0

Prodaja nekretnina u Srbiji pala je za čak 30 odsto, a stručnjaci u izjavama za "Novu" otkrivaju kada će doći do pojeftinjenja. Oni navode da bi ova promena prvo trebalo da se oseti u Beogradu, koji je najveće tržište, a da bi nakon toga cene trebalo da padnu i u drugim gradovima u Srbiji.

Потреси на тржишту некретнина и константан раст цена станова били су једна од главних тема у години за нама. Међутим, последњих месеци тражња за становима је опала у просеку за око 30 одсто.

Међутим, стручњаци кажу да се и даље налазимо фази у којој цене стагнирају, упркос паду тражње.
Нада за пад цена пролеће 2024.

„Могуће је да станови појефтине. Они су роба као и свака друга. Ми још увек имамо тражњу која је опала, али је важно рећи да промет ипак постоји. Ако причамо о промени цена, неопходно је да потражња падне још више. Нека пројекција је да би то требало да се ломи око марта или априла“, сматра Урош Јовановић из агенције „Арт некретнине“.

Уколико би тражња остала на овом нивоу или још више почела да пада, станови би већ на пролеће могли да појефитине за око пет одсто, наводи наш саговорник.

„Појефтињење би кренуло из Београда, који је свакако највеће тржиште. Цене прате једна другу, као и приградске општине и други градови. Цене некретнина свуда у Европи су на историјском максимуму и обичан човек мучи муку да их купи“, закључује Јовановић.

Да ће продаја некретнина бити мања наредне године, односно бар у првом кварталу 2024, сматра и агент Каћа Лазаревић.

Мање купљених станова због економске кризе и високих камата

„Извештаји међународних фирми за југоисточну Европу које се баве некретнинама показују стагнацију и то озбиљну. Промет се отежано развија, што су предвиђања и за наредну годину. Промет за ову годину пао је за више од 30 одсто“, каже Лазаревић.

Она додаје да је то пре свега одраз економске кризе и веома високих каматних стопа за подизање стамбених кредита.

„Људи оклевају да подигну кредите, па је самим тим и број људи који би купили стан – мањи. С друге стране, инвеститори у новоградњи не желе да коригују цене. Не узнемеривају се много што је промет некретнина мањи“, оцењује Лазаревић.

Наводи и да промет ипак постоји, као и да је углавном реч о старим становима, некретнинама из развода, наследства…

„Претпостављам да ће се нешто побољшати, али тек у другој половини следеће године. За сада се не очекује ништа спектакуларно. Ова стагнација није добра ни за наш буџет, јер нема прилива од пореза. Нигде нема ни на помолу станова за младе људе, где би учешће било мање. Нико на то на реагује“, каже Лазаревић.

На питање да ли ће целокупна ситуација са смањеним прометом утицати и на промену у ценама, Лазаревић каже да људи који продају станове јесу спремни за сарадњу и кориговање цена.

„Савет за оне који планирају да купе стан, јесте да га купе у староградњи. Они који хоће само новоградњу, мораће да сачекају добру вољу инвеститора“, закључује Лазаревић.

Колико је тренутно просечна цена станова у већим градовима?

Према подацима са сајта 4зида, цена квадрата у Новом Саду је 2.667 евра у староградњи и око 3.000 евра у новоградњи.

Када је реч о Нишу, квадрат у староградњи је 1.547 евра, док је у новоградњи 1.751 евро.

Подаци показују да је у Крагујевцу квадрат сада 1.318 евра у староградњи и 1.497 евра када је реч о новоградњи.

У Београду, цене варирају од општине до општине, али у просеку, квадрат кошта више од 2.500 евра. Ипак, треба додати, да београдски просек „ваде“ приградске општине у којима су цене драстично ниже него у централним, где квадрат иде и до 10.000 евра.