Прочитај ми чланакБањски комплекс Златар у Новој Вароши продат је за нешто више од 2,5 милиона евра, потврђено је из Републичке дирекције за имовину. Купац је недавно исплатио уговорену суму, чиме је испунио услов да преузме власништво над овим некада познатим центром за превенцију, лечење и рехабилитацију кардиоваскуларних обољења. Ова бања је последња у низу српских лечилишта и туристичких комплекса који су продати последњих година, а у плану је и приватизација преосталих, која су још увек у власништву државе.
Подсетимо, тако је и „Београђанка“ продата за почетну цену од 16,5 милиона евра, и то фирми MPP New project d.o.o, старој две недеље, која је основана 26. августа 2020, са основачким капиталом од 100 динара, а као ћерка компаније“Marera Properties“, која се бави издавањем властитих и изнајмљених некретнина и управљањем њима.
Banja Zlatar FOTO: Printscreen
Нови власник Златара је Metal Investmens Europe d.o.o. из Београда, а имовина овог РХ центра продата је за нешто више од два и по милиона евра, што је око 200.000 евра више од почетне цене. Купац је, осим комплекса чија је површина 12.298 квадрата, куповином добио и више од четири хектара земљишта на најлепшем делу планине.
Према подацима Агенције за привредне регистре (АПР), компанијаMetal Investmens Europe d.o.o. основана је 24. маја 2019. године на београдској општини Стари Град, са оснивачким улогом од 100 динара. Једини члан друштва је компанија Metal Investmens Limited из Хонг Конга, а делатност фирме је неспецијализована трговина на велико.
Иначе, бањски комплекс Златар је више пута оглашаван за продају. Први пут у октобру 2019. када је почетна цена била 3,9 милиона евра. Касније је почетна цена смањивана, да би на четвртом огласу из октобра прошле године, износила нешто више од 2,3 милиона евра.
Комплекс Златар је саграђен на 1.235 метара надморске висине, а због огромних дугова је затворен пре десетак година, после чега је прешао у власништво Владе Србије и Фонда за пензијско-инвалидско осигурање запослених.
Бања је изграђена 1978. године, а својевремено је била позната као јединствена за лечење болести срца. Кроз овај објекат је за 30 година прошло више од 100.000 гостију, што домаћих, што страних.
Нова рунда приватизације
Још откако је 2014. године покренут нови талас приватизације, бање важе за највреднију имовину. За њих су били заинтересовани многи домаћи пословни људи, али и стране компаније, из Словеније, Немачке, чак и Кине. Ипак, често су се као проблем постављали судски спорови над имовином бања.
Такође, многи комплекси су прилично запуштени и потребно им је детаљно реновирање, што подразумева и значајна улагања нових власника. Ово је уједно и један од најчешћих разлога за продају бања.
Неке бање би могле да буду класични спа центри, али већи део наших бањских комплекса требало би да буду лечилишта, где би могли да се остваре већи приходи. Како тврде познаваоци прилика, и бање у Мађарској и Словенији покушавају да се „препакују“ у лечилишта, па да гости поред забавног дела троше паре и на лечење.
За Србију је то важно јер имамо велики број обучених стручњака, па нам најчешће треба само докапитализација, како би собе биле лепше, и како бисмо имали забавне садржаје. Тиме бисмо комплетан амбијент подигли на виши ниво.
На продају десетак бања
Пре Златара продате су Врањска и Куршумлијска бања. Нови власник Куршумлијске бање 2019. године постало је предузеће „Планинка“, које у свом власништву има и Пролом и Луковску бању, док је прошле године фирма „Миленијум ресорт“ купила Врањску бању и најавила изградњу велнес центра са два хотела и клиником за третмане и лаке медицинске интервенције.
Још неколико бања тренутно чека на приватизацију: Рибарска бања у Крушевцу, „Гејзир“ у Сијаринској бањи, „Меркур“ у Врњачкој бањи, Специјална болница за рехабилитацију у Бујановцу, Институт за лечење и рехабилитацију Нишка бања, Специјална болница у бањи Ковиљачи, Специјална болница „Златибор“ у Чајетини, Сокобања и „Термал“ у Врднику.
Из владе је наглашено да се планира продаја свих 27 бања у власништву ПИО фонда.
