Прочитај ми чланак

Почиње истрага фриленсера, Пореска чешља банке

0

Пореска управа увелико "чешља" банкарске девизне рачуне наших грађана који су остварили приходе из иностранства радећи на интернету. Како је објавило Удружење радника на интернету, Пореска управа је средином октобра од банака у Србији захтевала да јој до краја октобра доставе извештаје о свим трансакцијама на девизним рачунима физичких лица. Извештај обухвата период од јануара 2016. до октобра 2020. године.

Ова контрола Пореске управе односи се на трансакције у којима је један од учесника из земаља са такозване листе “јурисдикција са преференцијалним пореским системом”. У преводу – реч је о пореским рајевима и листи од 50 земаља које се, по Правилнику налазе на овој листи. Поменућемо само неке: Бахами, Маршалска острва, Сејшели…

© ФОТО : PIXABAY

То, наравно, не значи да порезници нису контролисали и приливе из других држава.

“Последица тог захтева јесте да нас је контактирало шест особа које су добиле позив да се јаве Пореској управи ради учешћа у поступку контроле прихода и обрачуна пореза по основу уплата из иностранства”, каже за Нова.рс Миран Погачар, председник Удружења радника на интернету.

Позив Пореске управе је тек почетак пореске контроле. Извесно је, наводе у Удружењу, да су ове особе приходовале на различите начине – израдом видео-игара, објављивањем реклама преко платформи Гоогле АдМоб и Гоогле АдСенсе, обрадом слика и видео-записа итд.

Износи које су ове особе зарађивале на месечном нивоу крећу се од испод 1.000 евра, па до 3000 евра.

Ове особе су из различитих места у Србији и ради се и о различитим банкама.

Ово удружење је, подсетимо, пре недељу дана предало, у име фриленсера – радника на интеренету, захтеве министру финансија Синиши Малом и премијерки Ани Брнабић. Обоје су, како истиче Погачар, јавно путем наступа у медијима рекли да су “за преговоре и разговоре”.

“За протеклих недељу дана од како смо доставили захтеве нико од надлежних се званично није огласио. Наши захтеви су: обустава тренутне наплате и свих будућих поступака Пореске управе до окончања преговара, а други захтев је да се почне са преговорима”, истиче Погачар.

Најаве министра Малог на тв Пинку да је он “за преговоре”, као што је и премијерка за тв Хепи рекла да “треба о овоме да се разговара”, у Удружењу су схватили као знак да држава и власт хоће да разговарају о том проблему.

“Суштина је да ми желимо да плаћамо порез, само је питање како и колико”, истиче Погачар.

Позив који је добило шест фриленсера који су се обратили Удружењу показује да Пореска управа наставља даље са контролом.

“То можемо да тумачимо да држава жели у неком смислу да нас игнорише, али наравно да то нећемо дозволити и да ћемо инсистирати на преговорима”, наглашава Миран Погачар.

Најскупљи облик пословања

Држава, истиче председник Удружења радника на интернету, није примењивала закон 20 година, а сада тражи ретроактивну наплату пореза.

Овај вид пословања, када је реч о порезима, скупљи је од других правних облика – и предузетничких агенција и друштава са ограниченом одговорношћу.

Иронија је да су људи желели да плате порез на своје приходе, али су их порезници враћали са шалтера.

“Јавио нам се један грађанин који је уредно Пореској управи пријавио све приходе остварене радом на интернету. Он је уредно платио годишњи порез на доходак на те приходе (у јавности познат као ‘порез на богате’ , прим. нов.) и ниједан други порез нису му обрачунали рекави да не треба да плати ништа друго”, наводи Погачар само један пример апсурних ситуација.

Многи фриленсери су враћани са шалтера када су у претходном периоду питали на који начин треба да плате порез.

То, наравно – нигде не постоји написмено.

“Држави и порезницима је очигледно у интересу само да наплате порез и напуне празну буџетску касу. Судбине људи, њихови животи, начини на који су стицали овај новац, ни како су га утрошили – никог се не тиче”, закључује Миран Погачар.