Прочитај ми чланакПоскупљење пшенице може довести и до повећања цена хлеба и пецива, стручњаци сматрају да, ако се то и деси, неће бити драстично, међутим, оно што је сигурно је да ћемо ове године јести неквалитетније пекарске производе.
На нашој берзи пшеница кошта око 19 динара за килограм, што је по мишљењу берзанских стучњака још увек средње висока цена, која не би требало да утиче на цену хлеба.
– Наравно да смо очекивали да пекари реагују, али ово још није толико велики скок да би се кориговале њихове цене. Јели смо ми хлеб по овим ценама и када је килограм пшенице био 20 динара, као пре три године, или чак 24 пре четири године. Питање је само да ли ће пшеница још и колико ићи горе. Нама ове године фали квалитетне пшенице, а оне скромнијег квалитета имамо довољно, тако да је извесно да ћемо јести лошији хлеб – изјавио је Жарко Галетин, аграрни аналитичар.
Цену „Саве“ држи и уредба Владе
Министарство трговине је објавило Уредбу Владе Србије о обавезној производњи и промету хлеба од брашна Т-500 у фебруару, по којој произвођачка цена хлеба „сава“ остаје 38,68 динара по векни, а малопродајна максимално 46 динара шест месеци. То се и тачно уклапа у предвиђања стручњака да би ова намирница могла евентуално да поскупи на јесен.
Проблем је што су усеви у Европи подбацили и то ће вероватно пореметити сва тржишта на Старом континенту. Француску, највећег произвођача у ЕУ, погодиле су овог лета екстремне временске прилике, због чега су прогнозери срезали процене овогодишње жетве на око 34 милиона тона у односу на 36,6 милиона тона пожњевених прошле године.
Род пшенице у Шведској забележио је пад од 40 одсто, док у Британији, где се очекује пад овог усева на петогодишњи минимум, ратари нестрпљиво чекају резултате.
Та нестабилност код нас би требало да стигне током јесени када потрошимо своју пшеницу и извеземо око милион тона. Тада се може очекивати и могуће поскупљење пекарских производа. Млинари кажу да су сви очекивали идеалну годину и што се тиче квалитета и што се тиче количине, али нико није могао да претпостави како ће месец дана да пада киша која је срозала квалитет домаће пшенице. Из БММ млина у Каћу сазнајемо да многи пољопривредници чекају са продајом пшенице, очекујући већу цену. Како додају, пекарски производи су толико потцењени да је увек могуће повећање цене, као што се очекује и повећање цене брашна.
Здравко Шајатовић, председник Пословног удружења Житоунија из Новог Сада, које окупља млинаре и пекаре у нашој земљи, сматра да је повећање цене хлеба могуће, али ако се деси, неће ићи више од прописане цене од 46 динара по векни.
– Код нас се цена хлеба није мењала девет година због продужавање уредбе из 2010. године и мислим да је то једини производ који толико дуго држи исту цену. Али пекаре продају хлеб основног типа 500 и јефтинији од максималних 46 динара. И ако буде поскупљења неће преко те цифре, а вероватно ћемо јести неквалитетнији хлеб због лоше пшенице. Данас вам брашно нажалост најмање утиче на цену хлеба, све друго у производњи је скупље од њега. Јер и цена брашна је депресирана, до 25 динара за килограм, па се надам да ће барем она ићи мало горе – каже Шајатовић.
По њему нити су у праву они који спуштају цену хлеба на нереално ниску, али са друге стране ни они који захтевају да векна буде 70 динара, што није реална цена.
