Прочитај ми чланак
(Н. Бабић)
Америчке консултантске фирме, Тројка и високи званичници земаља погођених кризом осмислили најсофистициранији модел пљачке у новијој људској историји.
Малверзације са „погрешним“ износима у Ирској
У јануару 2011. Народна банка Ирске унајмљује конкурентску фирму BlackRock Solutions и то само неколико дана што је ирска влада предочила свој план спасавања ММФ-у и Европској комисији у износу од 85 милијарди евра.BlackRock Solutions је једна мања филијала компаније Black Rock о којој смо говорили на почетку која управља са хиљадама милијарди туђег новца, а унајмљена је да донесе процену колико се ирских банка налази пред банкротом.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
OTКРИЈТЕ: Како Запад пљачка сиромашнији део Европе (1)
За обављени посао је америчка компанија добила 30.000.000 евра, наравно, посао је поделила бројним мањим фирмама, међу којима америчкој Boston Consulting Group и једној британској инвестиционој банци. EU Observer пише како је проблем настао када је BlackRock Solutions погрешио око предвиђања профита једне банке. Народна банка Ирске, водећи се за информацијом добијеном од америчке куће, сматрала је да ће зараде банака од 2011. до 2013. у најгорем случају износити 1,9 милијарди евра.
У јуну 2012. ирске банке успевају да остваре једва 0,4 милијарди евра профита и ирски политичари изјављују како су погрешили у избору консултантске фирме. Министар финансија, Michael Noonan, у парламенту 2011. је изјавио како је под притиском Тројке (ММФ, Европске банке и Светске банке) BlackRock Solutions унајмио без конкурса.
„Народна банка ме известила да је у складу са програмом договореним са ММФ-ом и Европском унијом најхитније потребно унајмити консултанте за што бржу реализацију програма“, изјавио је Michael Noonan.
У телевизијској емисији исте године, гувернер Народне банке Ирске, Patrick Honohan, признаје да је одлука донесена на брзину. „Хитно смо упутили захтев консултантским компанијама и за не поверовати је, када је реч о великом новцу, колико се највећих консултантских фирми из целог света јави у кратком времену“, у марту 2011. за РТЕ изјављује гувернер Patrick Honohan.
У расправи у парламенту ирски заступници страхују да ће послујући са америчком кућом бити угрожене поверљиве информације. BlackRock Solutions је имао на увид готово све детаље о финансијском пословању Ирске и то не само од датума склапања уговора у јануару 2011.
Истовремено је главна фирма, Black Rock, пословала са бројним клијентима у Ирској. Послови са тим клијентима су вриједили око пет милијарди евра, док је капитал кретао у вредности око пет милијарди евра, а њихова имовина у Ирској је вриједила око 162.000.000.000 евра. Ирски знародни посланици су почетком 2013. захтевали да им се достави на увид списак онога што је Black Rock у Ирској купио од 2011., но министар финансија Мајкл Нунан је изјавио „како нема тражене информације“ и додао „како Black Rock поштује законску регулативу Европске уније и Ирске“. Седам месеци касније Black Rock издаје саопштење како ће купити 3% ирске Народне банке, а у исто време филијала која ради за ирску владу, BlackRock Solutions, једну ирску банку подвргава тзв. „Стрес тесту“.
Том Мекдонел, економиста из Даблина, тврди да не постоји никакав доказ да је Black Rock користио поверљиве информације и да је цео проблем створен због „перцепције јавног мњења“. „Реч је о највећим компанијама на свету и на овај начин би биле у предности у односу на конкуренцију, што не значи да то нису учиниле. Међутим, ако нису, овом перцепцијом се стварају услови да падну у искушење да то и учине“, изјавио је Том Мекдонел.
Грчки случај – Black Rock ради под лажним именом ис наоружаном стражом
Грчка је такође затражила услуге од компаније BlackRock Solutions и потписала уговор којим се обавезала да исплати 12.300.000 евра за обављени посао. Америчка фирма и у грчкој унајмљује низ других фирми, међу којима и познате PricewaterhouseCoopers, Ernst & Young, Deloitte Touche Tohmatsu i KPMG.
У марту 2012. Нев Иорк Тимес пише како је Тројка у Грчкој била толико омражена да је фирма BlackRock Solutions морала радити под лажним именом (Солар) и да је унајмила наоружаних телохранитеља „како би у миру одрадила посао“. У септембру 2012. Кипар унајмљује компанију Пимцо, највећег инвеститора у обвезнице на свету и компанију која је толико моћна да може да конкурише компанији BlackRock у пословима око докапитализације банака.
Иако шпанска влада није имала толико поверења као Грци и Ирци, BlackRock Solutions је ис њима имао уговор о спровођењу „стрес-теста“ над локалним банкама и то по жељи Тројке која је одлучила „спасити“ 41 милијарду евра капитала шпанских банака. Шпански министар привреде, Луис де Гуиндос, у мају 2012. тврди „како BlackRock Solutions ризикује сукоб интереса због инвестиција матичне куће BlackRock у Шпанији“. Послови компаније BlackRock у Шпанији се процењују на 5,1 милијарди евра, што шпанском министру даје за право када говори о сукобу интереса.
Шпанија склапа уговор у вредности 10.300.000 евра са америчком консултантском фирмом Оливер Виман и немачком компанијом Роланд Бергер. Шпанска влада је дала и 1.800.000 евра кући Deloitte, компанија Ernest&Young је добила 7.200.000 евра и на крају PwC 5.300.000 евра, а све како би извршили надзор претходно обављеног посла.
Португалија је као и Шпанија на основу захтева Тројке узео компанију Оливер Виман која је оценила програм докапитализације банака и банкарски систем у земљи и за 44 дана посла консултанти из Оливер Вимана су добили милион евра. У септембру 2013. Европска централна банка узима компанију Оливер Виман која процењује вредност 130 највећих банака еврозоне, али из Франкфурта, сједишта ЕСБ, нису хтели да коментаришу случај и због чега је изабрана та фирма, а не нека друга и то без конкурса. Наравно да се намеће питање из ког разлога ове компаније срећемо широм Европе и што ММФ, Европску комисију и Европску централну банку тера да сарађује искључиво с њима?
Америчке компаније се такође не желе огласити о овом проблему. Народни посланик у ирском парламенту, Ричард Бој Барет, био је јасан по питању компаније BlackRock Solutions. „Највеће консултантске и ревизорске компаније чине део истог златног обруча у којем су банкари и владини званичници који су и произвели ову кризу“, изјавио је заступник љевице Ричард Бој Барет, док други извори тврде како у питању и нису толико милиони зараде, колико остварена познанства с „институционалном елитом“ која ће им користити за будуће послове.
Велике компаније, као на пример BlackRock, увек наглашавају како између њихових активности и саветодавних услуга „постоји кинески зид који раздваја те двије делатности“, међутим, људи који добро познају како функционише систем мисле другачије. „Не верујем да је могуће раздвојити те активности некаквим кинеским зидом. То су глупости, јер је то немогуће. Пре четири или пет година фирма PwC је имала посебног интереса у спровођењу фискалне консолидације и могла је имати на увид све податке и људима на терену поручити са ким треба да разговарају у пореској управи Ирске и ко је њима најподобнији човек у одређеном сектору. Тврдња да су њихове активности одвојене је потпуно погрешна. Они тако раде и од тога и живе „, за ЕУ Обзервер је изјавио један високи званичник из Брисела.
Шта рећи на крају, него да смо, и не знајући, сведочили једној од највећих и најсавременијих начина пљачке у модерној историји, којој се још увек не назире крај. Нама у државама бивше Југославије, по свему судећи, тек предстоји све ово што су споменуте земље већ прошле, а како ће се наши државни званичници (у свим јужнословенским државама) и гувернери Народних банке носити с изасланицима Европске комисије (која је у име Тројке задужена за Балкан) и технократама консултантских и ревизорских фирми, то нико не зна.
