Pročitaj mi članak

OTIMANJE TREPČE: Haradinaj i Soroš ukrali Srbiji 500 milijardi dolara

0

U jednom svom izveštaju CIA navodi da, prema međunarodnim standardima, Kosovo vredi 500 (procenjene rezerve uglja, prirodnog gasa i metala), a ostatak Srbije s Vojvodinom tek oko 200 milijardi dolara

Предузеће Трепча регистровано је у Косовској агенцији за регистрацију као акционарско друштво, што, према раније усвојеном Статуту те компаније, значи да су привремене приштинске институције постале власник 80 одсто, а запослени 20 одсто акција тог комбината.

Председник косовског парламента Кадри Весељи потписао је одлуку којом је комбинат Трепча постао 100 одсто власништво Косова, а премијер Харадинај је пожурио да честита:

– Драги грађани и рудари, коначено велика вест. Гигант Трепча, након скупштинског изгласавања статута, регистрован је као компанија на основу закона Косова. Срећно – навео је Харадинај на свом профилу на Фејсбуку.

У Србији се ова одлука доживљава као отимање Трепче, а штета је непроцењива. Или можда није?

Реакције економиста убрзо су уследиле и у медијима и на друштвеним мрежама…

Међутим, према речима председника Вучића, Трепча није регистрована по српским законима, већ као УНМИК Трепча, под окриљем УН.

По њему, косовски Албанци желе блокаду рачуна, уништење Трепче северне Митровице до Лепосавића, а то би, каже, значило да 2.400 људи остане без посла и без ваздуха за дисање у економском смислу.

– Уједињавање северне и јужне Митровице директна је претња народу на КиМ и сви кажу да ако до тога дође то може бити само насиљем и то је крај опстанка нашег народа – каже Вучић.

У једном свом извештају, ЦИА наводи да, према међународним стандардима, Косово вреди 500 (процењене резерве угља, природног гаса и метала), а остатак Србије с Војводином тек око 200 милијарди долара. Амерички стручњаци проценили су да је Србији преостало угља за највише 35 до 40 година, док га на Косову има за чак 16 векова (према једној другој процени, Србија има угља за 60, а Косово за 200 година), док је вредност налазишта седам стратешких руда (олово, цинк, сребро, никл, манган, молибден и бор) процењена на чак 1.000 милијарди долара, пише у тескту објављеном на сајту македонског листа Седмица, а који можете и прочитати на нашем порталу.

Иако су процене различите, понекад и у домену фантастике, да није реч о пуцњима у празно, доказују подаци Светске банке. Независна комисија за руднике и минерале окупираних територија, којом је управљао Унмик, у извештају Рајнера Хенгстмана из 2004. године објавила је да је Светска банка проценила минералне резерве Косова на 13,5 милијарди евра.

Најзначајније место заузима лигнит, чије геолошке резерве износе око 15 милијарди тона, билансне резерве олова и цинка процењене су на 51 милион тона (74,1 одсто билансних резерви Србије), резерве никла и кобалта на 19,9 милиона тона, а резерве боксита на 1,7 милиона тона (потенцијална производња алуминијума од 425.000 тона).

Светска банка је проценила да су лежишта лигнита и мрког угља на Косову и Метохији довољна за производњу струје у читавом једном веку, што се поклапа с проценама стручњака са Рударско-геолошког факултета у Београду, који су такође проценили да је потенцијал на Косову довољан за две термоелектране и производњу струје за сто година, што, према процени нашег Министарства енергетике из 2009, одговара вредности од 100 милијарди евра.

На основу ових процена, план Електропривреде Србије био је да до 2020. ревитализује термоелектрану „Косово А”, сагради два нова блока на „Косову Б” и сагради „Косово Ц”. Уместо реализације тих инвестиција, данас Србија није у стању да испоручи струју чак ни српским енклавама, а на Косову је остала имовина ЕПС-а вредна три милијарде евра.

У битку за експлоатацију косовских ресурса, према оисању поменутог портала, укључили су се велики светски играчи: компанија „Инвидити”, на чијем је челу стари српски познаник, пензионисани НАТО генерал Весли Кларк, финансијски магнат Џорџ Сорош и компанија „Албански минерали”, чији је директор Сахит Муја, „Аврупа минералс”, америчка глобална корпорација за истраживање рудног богатства, „Лидијан интернешенел” (некадашњи „Рио тинто”), усредсређен на истраживања налазишта у Ораховцу, где је до сада пронађено од 1,87 до чак осам грама злата по тони узорка, и многи други.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!