Прочитај ми чланак

ОСТАЈЕМО БЕЗ ЖИТА: Жетва пропада због министра Недимовића?!

0

Најава да би српски пољопривредници јефтиније гориво могли да добију тек у септембру, наљутила је војвођанске паоре који кажу да је таквим ставом државе угрожена предстојећа жетва.

Уместо обећања, од државе траже хитну реакцију и потпуно укидање наплате акциза за гориво, иначе ће им цела година пропасти.

Драган Клеут, пољопривредник из Стајићева, јуче је био и у Београду и Новом Саду, покушавајући надлежнима да укаже на то да је жито родило, а да он новца за жетву нема. Одговор био је да јефтиније гориво стиже, али у септембру.

– Пшеница би требало да се жање за два три дана, чим временски услови дозволе. У септембру је касно за нас, јер ми тренутно трошимо и до 300 литара горива. У септембру ћемо и сунцокрет морати да вршимо с овако скупом нафтом и то је за нас неиздрживо – каже Клеут.

Пољопривредни стручњак Бранислав Гулан у изјави за „Вести“ каже да је Србија једина држава у региону која нема такозвано плаво гориво, односно по повлашћеним ценама.

Србија сваке године произведе између 60.000 и 100.000 тона малине, а само од извоза овог воћа годишње се инкасира око 300 милиона долара. И поред тога, држава допушта хладњичарима да произвођаче условљавају и кроје им ниске откупне цене. Стога уместо да беремо девизе, наши малинари просипају воће – каже Гулан.

– Србија има 408.000 трактора и 25.000 комбајна, а готово сви су старији од 30 година. То значи да троше више горива него нове машине. Сељацима треба регресирано гориво сад, јер прве паре очекују тек од убирања пшенице. А како ће да зараде тај новац ако не могу да купе гориво по актуелној цени – каже Гулан.

 

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић је обећао неко решење, али према речима Борислава Чизмаша из удружења Банатски паори још ништа није реализовано. Паори из различитих удружења овог пута су јединствени и захтевају потпуно укидање акциза за гориво. Од државе, кажу, не траже ни динар, само да не плаћају оно што не могу да поднесу.

За сваки литар нафте који потроше на њиви, српски пољопривредници држави дају 56 динара (око пола евра евра) на име акциза. Када се саберу трошкови свих паора у Србији, новац који дају за акцизе једнак је комплетном аграрном буџету државе Србије за годину дана.