Прочитај ми чланак

ОПАСНОСТИ ИНФЛАЦИЈЕ Лош животни стандард, слабљење привреде и скупљи енергенти

0

Висока инфлација (која ће се наставити и током већег дела ове године) осим што погађа животни стандард грађана, доводи и до смањења конкурентности српске привреде, подсећа се у анализи Нове економије.

Највећи трговински партнери Србије су на западу Европе, где је стопа инфлације тренутно дупло нижа; то повлачи да се у условима фиксног курса динара драстично смањује конкурентност наше привреде.

Више параметара указује да наша економска ситуација није нимало охрабрујућа.

Нагло опада стопа раста БДП-а, па се очекује, у оптимистичком сценарију, миноран раст од 1,5-2% током ове године.

Стопа раста БДП-а у трећем кварталу је чак била негативна у односу на претходни квартал; негативне стопе раста бележи прерађивачка индустрија, а једини „успех“ бележи производња струје која је већа него пре годину дана, пошто се Електропривреда Србије лагано опоравља од проблема насталих услед лошег квалитета угља на исцрпљеним налазиштима.

Посебно забрињава нагли раст дефицита у спољнотрговинској размени, који је достигао фантастичних 11,4 милијарди евра, што је скоро два пута више него 2019. године и 2020. године, пише Нова економија.

Чак и када се урачуна позитиван биланс извоза услуга (туризам, ИТ и друго), дознака из иностранства и прилива страних директних инвестиција, дефицит текућег рачуна током прошле године био је чак 3,1 милијарду евра. То се (за сада) финансира задуживањем државе у иностранству уз високе камате.

Проблем високе инфлације пратиће нас целе године

Висока инфлација од чак 15,1% је разоткрила бројне проблеме српске привреде. То се догодило и поред ниских цене енергената, који су плаћене интервенцијом државе у висини од чак 2% БДП-а за покриће губитака ЕПС-а и Србијагаса.

Прави показатељ да српска привреда није реформисана нити извозно оријентисана је дефицит спољнотрговинске размене од 11,4 милијарде евра.

Толику рупу не може да покрије раст извоза ИТ услуга и дознака; ове године су томе допринели у руски држављани који су се доселили у Србију, али то је само привремени ефекат.

Висока инфлација и снажан раст номиналних зарада у условима фиксног курса динара према евру, драстично повећавају трошкове наше привреде, која постаје све мање и мање конкурентна.

Повећање пензија и плата у јануару, иако ће привремено олакшати ситуацију становништву, биће кратког даха јер ће поскупљења струје, гаса и комуналних услуга у наредним месецима утицати на даљи пад стандарда становништва.

Смањена куповна моћ у једном тренутку ће сигурно довести и до смиривања домаћих цена, уколико престану инфлациони притисци на светским тржиштима.

Веома незахвално је проценити на ком нивоу смирити „увозна инфлација“; повећања референтних каматних стопа свих великих централних банака тек треба да покажу пуне ефекте.