(Вечерње новости)

После недавне одлуке Савета Европске уније, ССП ускоро ступа на снагу. Отварају се нове фазе, а приоритет има стварање зоне слободне трговине

Србија ће од 1. септембра добити статус придружене земље ЕУ, када ће на снагу коначно ступити Споразум о стабилизацији и придруживању, на основу најновије одлуке Савета министара ЕУ на последњем заседању одржаном ове недеље.

После политичких размирица на билатералном плану с Литванијом, зеленог светла које је у јуну дао парламент ове земље и потписа председнице Далије Грибаускаите, Литванија је, као тренутни председавајући ЕУ, послала и ноту, односно ратификациони инструмент Савету министара ЕУ, што је био последњи у низу потеза по европским престоницама, после чега је на јулском зеседању Савет министара, по унутрашњој процедури одобравања, без гласања, у име ЕУ потврдио закључење ССП.

Процедура је овим дефинитивно завршена. Наиме, ССП аутоматски ступа на снагу пошто га ратификују све чланице, заинтересована земља, Европски парламент и све то потврди Савет министара ЕУ, првог дана другог месеца после овере, што у овом случају значи 1. септембра. Тиме се директно стиче и статус државе придружене Европској унији.

ССП је међународни уговор којим се успоставља зона слободне трговине и усклађује законодавство с тековинама ЕУ. То је први уговорни однос између земље кандидата и ЕУ и њиме се улази у прелазни период до пуноправног чланства.

Овим документом прелази се на нове етапе, које није садржао Прелазни трговински споразум, као што су фазна либерализација јавних набавки, приступ тржишту некретнина, заштита запослених грађана Србије на територији ЕУ или заштита од дискриминације у пословању предузећа.

Шећер и пастрмке На основу споразума, Србија, између осталог, има квоту и за извоз 180.000 тона шећера, 63.000 хектолитара вина, 8.700 тона телетине, 60 тона шарана и 15 тона пастрмке годишње у ЕУ.

Када је реч о усклађивању законодавства, с обзиром на то да приоритет има стварање зоне слободне трговине, почиње се најпре од заштите конкуренције и контроле доделе субвенција, права интелектуалне својине, јавних набавки, заштите потрошача, Србија има рок од три године да од ступања на снагу ССП примени на своја јавна предузећа правила конкуренције која важе у ЕУ.

Прелазни споразум, који је „измишљен“ да се не би губило време између постписивања и ступања на снагу ССП, престаће да важи, али ће све обавезе из њега морати да буду испуњене. Србија, дакле, има обавезу да постепено укида царине на увоз робе из ЕУ још свега неколико месеци, до 1. јануара, осим за пољоприврене производе, које ће моћи из стратешких разлога да штити све до уласка у ЕУ. Производи из Србије такође још одраније имају слободан приступ тржишту ЕУ.

Прилагођавање са Хрватима Иако је сада пуноправна чланица ЕУ, Хрватска неће ратификовати ССП са Србијом, јер је у Унију ушла после започетих преговора. Ипак, потписаће се „Протокол о прилагођавању Прелазног трговинског споразума и ССП уласку Хрватске у ЕУ“. О овом докуметну се тренутно преговара.

ССП-ом Србија и ЕУ се обавезују да ће остварити сарадњу и у области социјалне политике, образовања, културе, информисања, комуникација, саобраћаја, енергетике, животне средине, информисања и технолошког развоја. Очекује се да би ССП требало да омогући већу безбедност производа и потрошача, ниже цене и улије сигурност страним инвеститорима. С друге стране, међутим, отворена тржишна утакмица ствара опасност за домаћа предузећа од јаке конкуренције с уиграним европским фирмама.

Када ССП званично буде ступио на снагу, од 1. септембра формирају се заједничка тела за његово спровођење: Савет за ССП на највишем политичком нивоу, Одбор за ССП на нивоу експерата и Парламентарни одбор за ССП као форум за сарадњу Народне скупштине Србије и Европског парламента. ССП важи неодређено време, све док Србија не ступи у пуноправно чланство ЕУ. Ступање на снагу ССП неће имати утицај на коришћење приступних фондова ЕУ.

Ознаке: ЕУ, слободна трговине са ЕУ, Србија