Прочитај ми чланакПредузетник А. К. из Београда који прави торте ових дана затвара фирму, предузетничку радњу, зато што посла нема, а шансе да се то промени нису на видику.
У марту је деловало да ће криза проћи за три месеца, па су се некако из резерви финансирали фиксни трошкови, закуп локала, комуналије, плата и доприноси. Међутим у јуну је отказао локал, а у јулу планира гашење радње, јер према његовој рачуници, целу следећу годину, ако би била нормална, радио би да покрије губитак настао у овој години. Помоћ државе у виду минималца није узео, јер није хтео да се обавеже да неће затварати радњу пошто порез и доприноси на државну помоћ морају да се враћају следеће године.
„И био сам у праву, јер сад у јулу бих морао да наставим редовно да плаћам дажбине, а посла нема. Овако идем на биро, примаћу надокнаду шест месеци, а у међувремену тражићу посао“.
У оваквој или сличној ситуацији се налази велики број малих предузећа посебно у сектору угоститељства, а ситуација би, у складу са погоршањем епидемиолошке слике, могла још да се заоштри.
Кризни штаб донео је нове мере у борби против пандемије корона вируса које ипак за сада неће утицати превише на економију. Последње мере се своде на обавезу ношења маски у свим затвореним просторима у Београду и ограничење окупљања до 200 особа, и на отвореном и у затвореном простору. Иако је пре два дана премијерка Ана Брнабић рекла да ће се „вероватно затворити ноћни клубови“, а да ће се видети шта ће бити и са ресторанима. За сада ће изгледа наставити са радом.
Георги Генов, директор пословног Удружења хотелско-угоститељске привреде Србије (ХОРЕС), истиче да би у случају успостављања нових мера и забрана за угоститељски сектор то засигурно значило отпуштање радника.
„Немају више одакле да плаћају. Сада ресторани раде са 40 одсто. Не видим разлог за затварање ресторана ако се поштују мере и држи се дистанца. Наши чланови примењују мере, али доста угоститеља их не примењује. Зато би држава требало да успостави стандарде, да се утврде капацитети сваког објекта. Да се утврди колико квадрата је потребно по госту, а не само колика дистанца треба да се држи. Али лети сви ресторани имају баште и ретко ко седи унутра, а то су потпуно другачији услови“, напомиње он додајући да ако би дистанца била два метра, ресторани и кафићи боље и да се не отварају. Солидна мера је један метар и то не само због вируса него и због личне културе.
Он истиче да са тако смањеним прометом ресторани имају повећане трошкове дезинфекције и придржавања мера.
„Оног ко све мере примењује кошта 30 до 35 евра по столици месечно. За ресторан са 100 столица је то 3.200 евра месечно“, указује он додајући да може да говори само за ресторане, али не и за кафиће и ноћне клубове који нису чланови удружења.
У случају новог таласа вируса и мера за његово сузбијање и Небојша Атанацковић из Уније послодаваца Србије истиче да би морало доћи до отпуштања.
„Највећи део привреде осећа последице мера и сада. Није се значајно смањио број стално запослених, док су отпуштени привремено или запослени преко агенција. Предузећа ће бити на искушењима када у јулу истекне последња рата минималца, а остаје обавеза да се не смањи број запослених још три месеца. Ако би нове мере поново удариле на оне који су пролетос били оптерећени, биће у безнађу“, оцењује Атанацковић.
Према његовим речима, и привреда и грађани су се у почетку надали да ће епидемија потрајати два, три месеца, а да ће се онда опет кренути у развој.
„Испоставило се да пандемија неће трајати ни два, ни три месеца, а није сигурно ни да ће до краја године. Последице су озбиљне и почетни оптимизам ће значајно да спласне. Очували смо радна места захваљујући одлагању обавеза за следећу годину и исплатом минималних зарада, али биће тешко наставити. У Унији се надамо да ће са праћењем ситуације држава додавати мере. У међувремену је дата олакшица онима који се први пут запошљавају“, указује Атанацковић додајући да смо били довољно организовани за кризу од три месеца, али тешко да имамо ресурсе ако потраје још три месеца.
„С једне стране мере су потребне због здравствених разлога, али онда још више сузбијамо привредне активности. Још нема назнака да ЕУ стаје на ноге и да ће наставити да ради у Србији оно што је радила, да шаље сировине, купује робу… Остаје да се уздамо у пољопривреду и време. После ванредног стања и смиривања епидемије људи су почели да размишљају о наставку пословања, о инвестицијама, а сада се опет вратили у фазу неизвесности“, закључује Атанацковић.
Одлуку државе да не забрани рад угоститељима поздравља Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, јер би привреда у случају строгих епидемиолошких мера забележила додатни пад привредне активности и то посебно услужне делатности.
„Сада имамо промену понашања потрошача и инвеститора. Смањује се тражња за неегзистенцијалним добрима, док инвеститори одустају од улагања. То онда производи даља отпуштања у погођеним секторима, што онда производи нови круг смањења тражње. То је тзв. негативна спирала“, објашњава Арсић.
Премијер Хрватске Андреј Пленковић јуче је најавио нову помоћ привреди, по 260 евра по запосленом како би фирме могле да смање број радних сати, а да не отпусте људе. Ово би важило само за предузећа која могу да докажу да су због кризе имала најмање 20 одсто мањи промет него у истом месецу прошле године. Хрватска је у великој мери зависна од туризма и прети јој далеко већи економски шок него Србији, али је извесно да ће и нашој привреди бити потребна нова рунда помоћи.
„Србија нема много средстава за неки велики стимуланс, јер је доста непромишљено потрошила велики износ у кратком временском периоду. Уместо што је плаћено 100 евра сваком грађанину, могли су да дају три пута по 100 евра за милион најсиромашнијих и још да остане 300 милиона евра за помоћ привреди. Ипак ће држава морати да пружи неку помоћ и у другој половини године, јер би отпуштања и стечајеви могли бити масовни. Мере би сада морале бити фокусиране, да буду везане за пад прихода и обима пословања“, напомиње он.
Према Арсићевим речима, у Србији је у случају одлагања кредита и пореских обавеза дошло до самоселекције, односно добра предузећа су наставила да плаћају обавезе, а то се види по пореским приходима.
„Можда би се могло продужити одлагање плаћања банкарских обавеза, али сада много селективније него раније, за предузећа највише погођена кризом. Слично и за порезе, можда ће држава морати следеће године предузећима која су најпогођенија да опрости порезе и доприносе“, каже Арсић додајући да ће неколико стотина милиона евра вероватно морати да се одобри директно из буџета, као и да је питање да ли би сада имало смисла условљавати фирме да не отпуштају више од 10 одсто запослених.
„Последица тога ће бити повећање дефицита буџета са седам, можда на осам одсто БДП-а и такође раст јавног дуга. Зато би било неодговорно сада најављивати неки велики раст плата следеће године, јер и у случају опоравка привреде морамо да оборимо дефицит у наредној години“, закључује Арсић.
