Hiljade mladih u Srbiji pokušava da honorarno radi za strane klijente putem interneta.

Да ли је то Сербиан дреам, живети тамо где си навикао, окружен пријатељима и породицом, а зарађивати далеко више од комшилука?

Просечна зарада у Србији износи 426 евра, судећи према најновијим подацима за мај Републичког завода за статистику, док би требало узети у обзир да је медијана далеко нижа од поменуте цифре. Преживети у Србији са типичном српском платом равно је чаробњаштву.

Међутим, појавила се нова класа у Србији – углавном млади стручњаци који су се изборили за боље плаћен посао путем интернета. У преводу, нису се мрднули из Србије, а побегли су од српске плате.

Различите платформе за запошљавање – а често се под тиме крије такозвани фрееланце, обављање разних хонорарних послова – као што су Упwорк, Топтал и Еланце на којима дигитални радници имају могућност да зараде далеко веће плате него што би то могли радећи оффлине у Србији. Налажење послова на тим порталима не подразумева сталног послодавца већ стално такмичење са фриленсерима из целог света.

Да ли је то неки Сербиан дреам, живети тамо где си навикао, окружен пријатељима и породицом, а зарађивати далеко више од комшилука? Не баш. Другу страну медаље је први испитао београдски Центар за истраживање јавних политика кроз пројекат „Гиг економија у Србији: Ко су дигитални радници из Србије и зашто раде на глобалним платформама?“

Иако је истраживање и даље у току, Центар је прелиминарне резултате представио на Петој светској конференцији економске географије на Универзитету у Келну. У априлу и марту, када су прикупљали податке, од 16.000 регистрованих корисника фриленс платформи из Србије само 465 корисника је успело да склопи посао и заради новац.

„Оно што смо чуле из разговора са дигиталним радницима јесте да је посао тежак. Једна особа мора истовремено да тражи посао, буде радник, рачуновођа и да размишља као менаџер и ПР. У једној особи има толико функција које ми у традиционалном свету видимо као одвојене“, каже Јелена Шапић из Центра за истраживање јавних политика за ДW.

Додуше, према тим подацима они који збиља раде зарађују око 2.000 америчких долара месечно. И то, према овом истраживању јесте главни мотив дигиталних фриленсера. Следећи најважнији је немогућност проналаска посла у локалној средини.

„За три недеље зарадиш довољно за шест месеци“

За 3Д дизајнера Ђорђа Ђ. мотивација да постане фриленсер била је могућност да уз мало ризика онлајн заради много више него седећи у српским фирмама. Такође, привукло га је оно што многе плаши – флексибилно радно време.

„Од фриленса може јако добро да се живи, али је потребно уложити неко време и труд у то. Ништа није сигурно, али је слатко кад се на крају све коцкице сложе и зарадиш за три недеље новац од ког можеш комотно да живиш шест месеци. Наравно, никад се не зауставиш на те три недеље, већ улећеш из пројекта у пројекат“, објашњава Ђорђе.

Подаци истраживања показују да су фриленсери највећим делом млади између 26 и 35 година, такође, високо образовани.

Дигитални рад је важан феномен, али мислимо да га треба посматрати кроз права радника“, каже Бранка Анђелковић из Центра. „Они немају регулисан статус о запослењу и самим тим немају већ давно освојена права радника када је у питању социјална заштита. Питам се како ће онда изгледати социјална и здравствена заштита, пензиони фондови и будућност те професије.“

Додаје да ово повлачи и недостатак интереса за синдикално удруживање услед немогућности повезивања радника ван интернета. Један број дигиталних радника регистровао је предузетничку делатност, међутим, они који нису регистровани немају никакав правни статус и не могу да приступе синдикатима.

ПОРОДИЉАМА КАСНЕ ПЛАТЕ већ МЕСЕЦ ДАНА, настао општи хаос! https://t.co/e0Eiwevr67

— СРБИН инфо (@srbininfo) July 28, 2018

Немогућност подршке

Зашто је ово битно, показује и пример графичке дизајнерке К. Ђ. која је своје искуство испричала за ДW: „Имала сам проблем због спорног закона да клијент има право да затражи повраћај новца директно преко своје банке, у неким земљама чак и две године након трансакције. Упwорк ту није могао ништа да уради сем да запрети клијенту да ће бити суспендован са сајта. На крају ми је Упwорк рефундирао поменути новац, али тек након што сам јавно објавила на друштвеним мрежама шта се дешава и заузела се за себе.“

Она додаје да је Упwорк реаговао тек након две недеље, иако је одмах обавестила одговорне о новонасталој ситуацији и вређању које је доживела од клијента. Управо због недостатка правног оквира који штити фриленсере у Србији, добијање институционалне помоћи није било могуће.

„Већина доминантних послодаваца долази из Британије и Америке. Радник из Америке у својој земљи јесте дигитални радник, али он има правни оквир који га штити, док наши радници немају никакву заштиту“, каже о томе Јелена Шапић.

„Живим локално, радим глобално“

Поставља се питање да ли потенцијал који Србија има у знању може да допринесе српској економији. Они који раде за стране клијенте постају део глобалног економског простора, док новац троше на локалу. „Живим локално, радим глобално“ одражава реалност великог броја људи, не само у Србији.

„То у ствари кореспондира са главном тезом коју Србија у последње време има – да рад преко интернета може да буде одскочна даска за боље економско позиционирање како на нивоу личних зарада, тако и на нивоу БДП-а“, објашњава Анђелковић за ДW.

С друге стране, повећава се економска неједнакост са „обичним“ радницима из Србије. Међутим, неједнакост је приметна и на самој платформи. Фриленсери из Србије и Америке не надмећу се за посао нудећи исту цену рада. Они из развијенијих земаља боље су плаћени.

Izvor: DOJČE VELE

Oznake: onlajn poslovi, rad od kuće, srpski san, strani kljijenti