Pročitaj mi članakProfesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić izjavio je danas da još nije kraj inflaciji, već predah pred buru. - Mislim da ovo nije kraj inflacije, ja bih pre rekao da je to neki predah pred buru. Bio bih veliki optimista kada bih rekao da znamo šta se dešava, da znamo da ovo što se dešava u Ukrajini ide ka nekom kraju. To ide ka esklaciji, sve veći broj zemalja sveta se uključuje u to, ova kriza je zbog ove tople godine odložena - rekao je Savić.
Додао је да нико не може да каже до када ће криза трајати, да ли ће рата бити још негде на неком подручју, а да рата чак и не буде у економском смислу један део света је отишао деценију и више уназад.
Највећу штету, како је рекао, трпе Украјина и Русија, пре свега у људским жртвама, али да у економском смислу највећу штету трпи Европа. Европа је, према његовим речима, имала срећу што није била тако хладна зима, али последице које су претрпели су такве да ће јој требати, вероватно више година да се од тога опорави.
Савић је оценио да је економију сада захватила комбинована инфлација и рецесија, односно стагфлација, а да је то најгоре могуће стање у које нека економија може да западне. Истакао је да је деценијама владала политика јефтиног новца што је довело до високе стопе запослености и високе стопе раста БДП-а, директних страних инвестиција, спољне трговине…
– Све је то донело добре резултате и то је била последица пре свега чињенице да је новац био јефтинији него икада пре. Сада имамо инфлацију која се удружила са овим што се нама дешава и најбоља мера и најчешће коришћена мера у борби против инфлације је подизање референтних каматних стопа, односно повећање цене новца што би требало да заустави тражњу, али је пробем те мере што то у ствари јако лоше утиче на производњу – рекао је Савић.
Због тога, како је рекао, с једне стране држава се бори против инфлације, а са друге стране цена тога је смањивање производње, отпуштање људе, смањивање плата. Савић је рекао да прогнозе указују да ће 2023. година, енергетски гледано, бити још тежа.
– Видимо да Запад не одустаје од дављења Русије, читав арсенал мера се спроводи са идејом да се отежа Русији ситуација и да ће, ако Русија нема прихода од нафте и гаса, губити материјалну базу и моћи све мање да ратује у Украјини. То је погрешна претпоставка, поготову што није свет само Запад – рекао је Савић.
Додао је да „овај други део света осећа исто оно што осећамо ми у Србији, или у Европи, или у неким мање развијеним земљама, разумео је да проблем лежи у неприкосновеној улози Запада у којој они диктирају и економију и политику и спорт и све остало“. Он је рекао да мисли да свет није више спреман да на такав начин функционише и да ће то бити извор нових сукоба. Навео је да Европа има „неку заједничку акцију, али да га не би изненадило да када западне у проблеме, да ће свако гледати своје двориште“. Није одрживо, како је рекао, да земље субвенционишу гас и струју и помажу градјанима и привреди у борби против кризе.
-То ћемо вероватно врло брзо и видети у Србији. Ми смо имали пандемију, као и остали део света, доста новца смо потрошили, сада ћемо морати тај новац негде да тражимо у свету и да се задужујемо, а већ говоримо да је основна идеја да новац у свету буде скупљи – рекао је он.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 17, 2023
