Прочитај ми чланакСтраховања су још већа ако се зна да је Немачка наш највећи спољнотрговински партнер
Пад индустријске производње у Немачкој од 5,2 одсто за годину дана и страховања стручњака да је након шест година ова земља, која је мотор економије целе Европске уније, али и Србије, стигла надомак рецесије, нису добра вест за домаћу привреду, али ни за раднике из Србије који све више одлазе да раде у иностранство.
FOTO: pexels.com
Страховања су још већа ако се зна да је Немачка наш највећи спољнотрговински партнер, да је реч о земљи чијих 400 компанија послује у Србији као и о држави у којој живи 450.000 Срба.
Практично, негативни трендови који су све интензивнији у Немачкој могли би двоструко да утичу на Србију – први проблем могла би да буде чињеница да ће српске фирме које сарађују са немачким компанијама осетити њихово евентуално смањење производње, тако што ће и саме морати да редукују процес рада. То би могло да се одрази на смањење броја запослених или на њихова примања.
Друга брига потиче од могућег смањења спољнотрговинске размене са Немачком, која је највећи привредни партнер Србије са годишњом робном разменом већом од 4,5 милијарде евра.
Иначе, у Србији данас послује око 400 немачких компанија које запошљавају 45.000 радника, а иако је Немачка данас најмање задужена земља Европе, с уделом јавног дуга у БДП-у мањим од 50 одсто и са вишком од 40 милијарди евра у државној благајни, стручњаци напомињу да је земља забележила највећи индустријски пад још од претходне рецесије 2009. године.
„Што се тиче утицаја немачке рецесије на Србију, ми имамо највећи број страних инвеститора из Немачке и не верујем да ће они отићи, јер их Влада Србије држи као мало воде на длану и имају одличне услове за пословање, али је проблем што они раде за бројна светска тржишта. На пример, Немачка има развијену аутомобилску индустрију и ако она буде „клецала“ то ће свакако изазвати проблеме у производњи и њиховим српским кооперантима“, оценује у разговору за „Блиц Бизнис“ Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду.
Он каже да је карактеристика светске привреде да данас не постоје чврсти уговори у којима се наводи одређени број производа које треба испоручити. Углавном се закључују флексибилни уговори тако да кооперанти, на пример, испоручују 15 одсто укупне производње неке велике компаније – „а то може бити и један и три милиона“.
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 20, 2019
„У том смислу постоји значајна опасност ако велике немачке компаније, рецимо аутомобилске, западну у рецесију, јер ће онда оне смањити производњу, а последично ће смањити производњу и фирме које су везане за њих. То је систем спојених судова и то је опасност за српску привреду“, наводи наш саговорник и додаје да су поједина српска предузећа већ осетила то на својој кожи пошто су морала да шаљу раднике на одмор по недељу дана због мањка поруџбина.
Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, више пута је оценио да ће лоше прогнозе за Немачку, али и за целу Европску унију, утицати негативно и на спољнотрговински биланс Србије.
Он сматра да прво треба утврдити да ли говоримо о рецесији, која се у тржишним економијама периодично јавља сваке 3 до 4 године, или се ради само о успоравању привреде. У сваком случају, Србији би било отежано достизање планираног раста од 3,5 одсто, а ако буде дошло до кризе какву смо имали 2008. године, то би могло да утиче и на смањење српског извоза, исстакао је недавно Арсић за „Блиц Бизнис“.
Радници из Србије у Немачкој
Када је реч о српским радницима који у значајном броју одлазе да раде у Немачку, а мере се десетинама хиљада, с обзиром на то да у овој земљи живи више од 400.000 Срба, познаваоци тврде да ће у случају рецесије у Немачкој то свакако утицати и на наше раднике у тамошњој економији, на смањење плата или отпуштања, али сматрају да нема места паници.
„За њих се најмање бринем, јер су Немци дефицитарни са неким занимањима и можда ће појединци остати без посла, али ће неке професије, на пример медицинске сестре, лако наћи посао на другом месту. Немцима недостаје та врста кадра, са средњошколском спремом и висококвалификовани, јер многе послове неће да раде, а такође, и они као земља старе“, објашњава Савић.
Он додаје да је и немачка популација све старија, па тако највећи број наших медицинских сестара тамо ради управо на чувању старих људи – „то се добро плаћа, а Немци имају прилично добар систем, воде рачуна о својим грађанима и имају још увек значајне фондове“.
Песимистична упозорења централне банке
Лоше прогнозе по немачку економију јуче је објавила и централна банка Немачке (Бундесбанка) која тврди да би тамошња економија могла да настави пад током лета јер индустријска производња пада услед смањења наруџбина, наговештавајући да је највећа економија еврозоне у рецесији.
Немачки економисти још су песимистичнији и тврде да њихова привреда више није суочена са тек привременим тешкоћама, него са дужим периодом успоравања који прети могућношћу рецесије јер се компаније које се ослањају на извоз суочавају са све слабијим изгледима за раст.
Три разлога за пад
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 19, 2019
Према писању страних медија, могуће је издвојити три главна разлога за вртоглави пад и опасно успоравање економије која се традиционално историјски перципира као челично чврста. Укратко, економски стручњаци тврде да на немачки пад највише утичу Брегзит, трговински рат и криза аутоиндустрије.
„Укупне економске перформансе би могле поново благо да опадну током лета. Главни разлог за то је континуирани пад индустрије“, оценила је данас у месечном извештају централна банка Немачке (Бундесбанка), и указала на значајан пад наруџбина и велико смањење поверења предузећа из производне делатности.
У извештају се додаје и да тржиште рада већ показује знаке слабости и да опада поверење у сектору услуга, али и да ће се грађевински бум изгледа наставити, што ће пружити известан подстрек привреди.
Иако је Немачка до сада одбацивала идеју о повећању јавне потрошње зарад неутралисања ефеката успоравања привреде, немачки министар финансија Олаф Шхолц је у недељу изјавио да Берлин има фискалну снагу да се „пуном паром“ супротстави свим будућим економским кризама.
