Прочитај ми чланак

НЕ ПИТАЈУ ЗА ЦЕНУ Гастарбајтери и странци масовно купују станове по Србији

0

Осим грађана Србије, који су на тржишту некретнина препознали прилику да се стамбено обезбеде, све је већи број и страних држављана који одлучују да новац зарађен у иностранству уложе у куповину некретнина код нас.

Међу страним држављанима, који се одлучују да купе некретнине на нашем тржишту, предњаче они које је у Србију довела каријера, али је незанемарљив и број странаца и гастарбајтера који у Србију долазе, или се враћају, како би се пензионисали. Тако смо готово свакодневно сведоци примера да са доласком фирми у нашу земљу и са новим радним местима расте и тржиште некретнина у појединим градовима, али и сведоци чињенице да гастарбајтери постају власници лепих некретнина, најчешће у престоници и већим градовима.

А оно на шта „пикују“ јесу станови у новоградњи на атрактивним локацијама који коштају.

„Треба одвојити странце резиденте и нерезиденте. Веће учешће у тражњи имају резиденти, то јест људи који имају боравиште и најчешће раде у Србији дуже од годину дана. А, они купују најчешће некретнине на луксузним локацијама где квадрат кошта и неколико хиљада евра, наводе за Блиц из једне агенције за некретнине.

Како додају, све је више примера и да по градовима у Србији рапидно расте и цена квадрата и тражња. Тако су, рецимо, у Бору цене станова за годину и по дана скочиле око 20 одсто и то захваљујући већој тражњи од стране запослених у Зиђину, новом власнику РТБ Бор. Такође, Крагујевац је процентуално по расту продаје станова у претходних годину дана претекао Београд.

Странци на домаћем тржишту некретнина највише траже новоизграђене станове, који поред добре позиционираности нуде и додатне садржаје.

„Када се окренемо структури некретнина које страни држављани купују на домаћем тржишту некретнина, у највећем броју случајева се ради о становима мање квадратуре до 60 квадрата, мада постоје и изузеци где цела породица мигрира те се траже некретнине велике квадратуре“, кажу из агенције.

Како плаћају?

Странци резиденти могу да аплицирају за стамбени кредит и у нашим банкама, али одређене банке одобравају кредите и нерезидентима, с тим што су обрада, документација и каматна стопа доста специфичне, то јест различите од оних за резиденте.

Према речима стручњака за некретнине, Милића Ђоковића, највећи број некретнина странци су куповали сопственим средствима.

„Тек један од четири страна држављана купује некретнину на кредит за нерезиденте“, каже Ђоковић за поменути медиј.

Закључује да добар део оних који долази у Србију има успешне бизнисе и новац којим купују некретнине, то јест трансакције тог новца најчешће иду преко коресподентних банака.

Огласе највише гледају гастарбајтери

Са друге стране, према подацима сајта некретнине.рс, огласе за продају некретнина највише претражују из Аустрије, Немачке, Швајцарске и САД.

„Махом су то наши људи из дијаспоре који зарађен новац инвестирају у стамбене објекте по Србији“, каже Анита Пешић, директор тог огласног портала.

Они се према њеним речима највише интересују, и самим тим претражују, станове и куће у већим градовима.

„Углавном претражују станове и куће у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу“, закључује Пешић.

Да су за тржиште некретнина у Србији заинтересовани гастарбајтери, каже и Горан Родић из Грађевинске коморе Србије.

„У Нишу има и доста наших гастарбајтера који купују некретнине. Такође, тренутно влада велико интересовање странаца који желе да купе станове код нас и да се преселе овде када оду у пензију“, закључује Родић.