Прочитај ми чланакДок чекају нередовне плате, комунална јавна предузећа и банке кажњавају запослене у нашој земљи за сваки дан кашњења. Трошкови камата на минусе, укључења и искључења телефона достижу и 14.000.
Док чекају нередовне плате, комунална јавна предузећа и банке кажњавају запослене у нашој земљи за сваки дан кашњења. Трошкови камата на минусе, укључења и искључења телефона достижу и 14.000.
Телефонске компаније нередовне платише „секу“ у року од два месеца и наплаћују ново прикључење. Баш као и електродистрибуције све који су у „црвеном“ дубљем од 10.000 динара. Банкари годишње на дозвољено прекорачење наплаћу најмање 30 одсто камате, а на недозвољено и до невероватних 80 одсто. С друге стране, најмање 400.000 људи у Србији, који не примају редовно плату, немају никакав начин да натерају послодавца да им исплати оно што им припада. О било каквим „пеналима“ ни не сањају, а управо су их нередовне зараде и довеле у статус – редовних неплатиша.
Како плата касни, тако запослени полако почиње све више да „позајмљује“ од банке. Захвата све више дозвољеног „минуса“, све док не пређе и ту границу и не почне да понире низ литицу недозвољеног прекорачења. То што живи на рачун банкарске позајмице, уколико она износи 50.000 динара, само на име камате месечно даје око 1.000 динара. Уколико заглиби и преко ње, на „пенале“ одлази од 2.000 навише.
Закон предвиђа и новчане казне за неисплату зарада. За фирме се крећу од 800.000 до два милиона динара, а за предузетнике од 300.000 до 500.000 динара. И још од 50.000 до 150.000 прети одговорном у предузећу. Нажалост, промилима се мере они који пријављују послодавце, а и они којима се казне наплате.
Уколико не плати редовно рачун за фиксни телефон, поновни прикључак га кошта 234 динара. Мобилни оператери поновну успоставу везе наплаћују 300 динара. Дужници који успеју да остану без електричне енергије, нови прикључак могу да плате од 1.000 до 4.000 динара. Прва тарифа важи за оне који се искључују на бројилу, а виша за оне који се „секу“ на – бандери. Ко остане без гаса, плаћа и искључење 2.928 динара и још око 4.000 за ново укључење. Све у свему, то што газда не исплати плату, грађане ни криве ни дужне може да кошта и 14.000 динара. И то само под условом да дугови нису стигли до извршитеља. Само њихове накнаде и награде раднику ће „појести“ и половину плате.
– Сва ефикасност државе се слама преко леђа грађана што је додатно погоршано увођењем институције извршитеља – каже Ранка Савић, председник Асоцијације слободних и независних синдиката. – Присуствовала сам недавно заплени код једне наше чланице. То је било страшно, нису имали шта ни да заплене. Узели су фен стар 15 година и телевизор „ЕИ Ниш“. Наравно да се не залажем да се не плаћају обавезе. Напротив, али велики системи увек некоме толеришу кашњење.
Ја знам власнике вила на Дедињу који дугују по 1,8 милиона динара за воду. А имају базен испред куће. Њима не долази извршитељ. Ми сарађујемо са синдикатима из других земаља. У Европској унији је потпуно несхватљиво да послодавац не плаћа плате. Може да касни месец дана, али одмах стижу инспекције. Добије рок да то исправи, иначе иде у ликвидацију. У многим земљама прети им кривична одговорност. У Немачкој може да заврши у затвору.
Изменама Закона о раду обрачунска листа плате постала је јавна исправа. У преводу, уз њу, суд може да наложи да се са рачуна послодавца плата уплати на рачун радника. У пракси, рачуни тих послодаваца су – празни и блокирани. Несавесним послодавцима на крај би, макар када је реч о државним приходима, могли да стану порезници. Али ни то није увек случај.
– Послодавац је дужан да до последњег дана у месецу поднесе пореску пријаву за порезе и допроносе за претходни месец – објашњава Снежана Митровић из Савеза рачуновођа и ревизора Србије. – Не мора одмах да их плати, али мора у тренутку када исплаћује зараде. До тада му тече затезна камата за сваки дан кашњења.
КРИВИЧНА ОДГОВОРНОСТ
Управо је Асоцијација независних и слободних синдикта пре некокико година тражила да нередовна исплата зарада буде разлог за кривичну одговорност.
– И ништа није било – каже Ранка Савић. – Причало се о томе неколико дана, и ништа. Треба променити кривични законик и увести кривичну одговорност за послодавца.
