Прочитај ми чланакНа данашњој седници, Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је да повећа референтну каматну стопу за 50 базних поена, на ниво од 4%. У истој мери повећана је и стопа на депозитне олакшице на 3%, као и стопа на кредитне олакшице на 5%.
Репо стопа највише утиче на динарске кредите
Printscreen/Youtube
Током претходних месеци, почевши од априла, НБС је најважнију камату три пута подизала са почетних један за пола по пола процента, па два пута за четвртину, а прошлог месеца за још половину. До сада је референтна каматна стопа са један стигла до 3,5 одсто.
Референтна каматна стопа заправо има највећи утицај на цену динарских кредита са променљивом каматом, који су последњих месеци већ значајно поскупели.
Како су економисти рекли за Телеграф Бизнис раније, не само да су неповољније нове позајмице за које клијенти тек аплицирају већ су скупљи и све више поскупљују и кредити који су у отплати.
У условима настављених, пре свега глобалних, трошковних притисака и раста увозне инфлације, Извршни одбор одлучио је да додатно повећа референтну каматну стопу и тиме настави пооштравање монетарних услова.
Доношењем овакве одлуке, а у амбијенту преовлађујућег инфлаторног деловања фактора са стране понуде на које мере монетарне политике немају или имају мало утицаја, Народна банка Србије настоји да ограничи инфлаторно деловање фактора на страни тражње и секундарне ефекте раста цена хране и енергената на остале цене путем инфлационих очекивања.
Тиме Народна банка Србије тежи да допринесе да се инфлација у Србији нађе на опадајућој путањи, и да се врати у границе дозвољеног одступања од циља до краја периода пројекције. Извршни одбор је истакао да Народна банка Србије постепено, али континуирано пооштрава монетарне услове на домаћем тржишту од октобра прошле године, водећи притом рачуна и о расту привредне активности.
Данашње повећање референтне каматне стопе представља њено седмо узастопно повећање. Референтна каматна стопа је од априла ове године повећана за укупно 300 базних поена. Поред повећања основних каматних стопа и пооштравања услова динарске ликвидности, Народна банка Србије ценовној стабилности у средњем року значајно доприноси и одржавањем релативне стабилности курса динара према евру, кроз ограничавање преношења раста увозних цена на домаће цене.
Када је у питању кретање инфлације у наредном периоду, Извршни одбор очекује да ће се она у највећој мери кретати у складу с последњом, августовском пројекцијом Народне банке Србије. Према тој пројекцији, врхунац међугодишње инфлације је највероватније достигнут у септембру и крајем године би она требало да буде на нижем нивоу од тренутног. Наставак опадајуће путање инфлације очекује се и у наредној години, а повратак у границе циља до краја периода пројекције.
У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, као и нижа екстерна тражња у условима неповољнијих изгледа глобалног привредног раста. У кратком року смиривању инфлаторних притисака допринеће и донете економске мере Владе којима је ограничен раст цена хране и енергената на домаћем тржишту.
„У условима успоравања глобалног привредног раста и јачања рецесионих притисака у зони евра, нашем најважнијем економском партнеру, очекујемо да ће у остатку ове и почетком наредне године успорити и домаћа привредна активност. У првој половини ове године стопа раста бруто домаћег производа Србије била је релативно висока и износила је 4,1% међугодишње, а на нивоу године Извршни одбор пројектује да ће се кретати у распону 3,5–4,5%, али уз ризике који су израженији наниже по основу могућег нижег од очекиваног привредног раста зоне евра и наших других важних трговинских партнера, као и неповољније домаће пољопривредне сезоне“, наводе у НБС.
Ипак, према оцени Извршног одбора, раст извозне понуде, као резултат инвестиција у разменљиве секторе из претходних година, у одређеној мери ће компензовати ефекат ниже екстерне тражње на извоз прерађивачке индустрије, што потврђује и наставак раста робног извоза током јула и августа по двоцифреним међугодишњим стопама раста.
Приликом доношења одлуке, Извршни одбор је имао у виду да су геополитичка дешавања и ескалација конфликта у Украјини утицали да светске цене енергената и примарних производа у првој половини ове године достигну највише нивое, што је за последицу имало даљи раст глобалне инфлације. У таквим условима су многе централне банке протеклих месеци заоштравале своје монетарне политике динамичније него што се претходно очекивало, коригујући притом навише своје пројекције кретања инфлације, као и очекивања који ће бити највиши ниво инфлације и када би она требало да га достигне. Европска централна банка се у септембру одлучила за највеће повећање своје основне каматне стопе икада (75 базних поена), а слично повећање очекује се и у октобру.
На то указује и податак о даљем расту инфлације у зони евра на нови историјски максимум (двоцифрени ниво у септембру). У истој мери у септембру је основне каматне стопе повећао и Систем федералних резерви. Наставак пооштравања монетарне политике очекује се и у наредном периоду јер, према очекивањима, инфлација у евро зони и Сједињеним Америчким Државама не би требало да се врати у границе циља пре 2024.
Уз неповољније изгледе глобалног привредног раста, даље заоштравање монетарних политика Система федералних резерви и Европске централне банке може утицати и на повећање волатилности на међународном финансијском тржишту и наставак већ присутног усмеравања глобалних токова капитала од земаља у развоју ка развијенијим економијама. Иако су због појачаних рецесионих притисака на глобалном нивоу, светске цене нафте и других примарних производа забележиле пад претходних месеци, оне су и даље волатилне и налазе се на знатно вишем нивоу него пре годину дана. Неизвесност је посебно велика у погледу расположивости природног гаса у Европи и његове цене током зиме због додатног заоштравања геополитичких тензија.
Знатан раст цена енергената на светском тржишту и релативно висока увозна инфлација, уз ефекте суше на домаћем тржишту и у већем делу Европе, који се одражавају на даљи раст цена хране, за последицу има наставак раста инфлације у Србији. Међугодишња инфлација у Србији је у августу износила 13,2%, од чега је око 70% доприноса том расту и даље последица раста цена хране и енергената.
Раст увозне инфлације одразио се и на раст базне инфлације (укупна инфлација по искључењу цена хране, енергије, алкохола и цигарета) која је у августу износила 7,9% међугодишње, при чему је важно истаћи да је базна инфлација и даље знатно нижа од укупне инфлације, али и од базне инфлације у земљама региона са истим режимом монетарне политике. Нижем нивоу базне инфлације наставља да доприноси очувана релативна стабилност девизног курса у изузетно неизвесним глобалним условима, као и усидрена средњорочна инфлациона очекивања финансијског сектора, која се крећу у границама циља.
У зависности од глобалне геополитичке ситуације и кретања кључних монетарних и макроекономских фактора из домаћег и међународног окружења у наредном периоду, Народна банка Србије ће процењивати да ли има потребе за додатним заоштравањем монетарних услова. Приоритет монетарне политике и даље ће бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности у средњем року, уз подршку даљем привредном расту.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 5, 2022
