Прочитај ми чланакПред нашим очима се одвија невиђена глобална прерасподела богатства. Највеће жртве ће бити најсиромашнији слојеви становништва у развијеним државама, као и сиромашне државе које још увек нису свесне шта им се спрема. Из ове кризе оне ће изаћи задужене до носа, биће у немилости кредитора, мораће додатно да смањују ионако јадну јавну потрошњу, и продаваће све што им је још преостало да би се ослободиле дуга. Мени се чини да у Србији још нема свести о томе, изјавио је економиста Небојша Катић.
Економиста Небојша Катић изјавио је да се током пандемије коронавируса у свету одвија „невиђена“ глобална прерасподела богатства чије ће највеће жртве бити најсиромашније становништво у развијеним државама, као и сиромашне државе „које још нису свесне шта им се спрема“.
У разговору за портал Синдиката Независност, Катић је рекао да остаје при свом ставу од пре седам месеци да је пандемија „дар с неба за западне владајуће политичке и економске структуре“, а да је, како време пролази, „све сигурнији да није погрешио“.
Говорећи о различитим транзиционим економским политикама, Катић је указао да је „активна улога државе била кључна у свим успешним моделима развоја, како на Западу, тако и на Истоку“, али да се то у Србији „сакрива од јавности“ зато што та „емпиријска чињеница негира владајућу неолибералну доктрину на чијој промоцији су и настале каријере најутицајнијих економиста, које су, чак и финансијски, подстицане споља“.
– Све успешне државе су имале способне владе које се нису плашиле експериментисања. Шампиони развоја нису превише држали до слободног тржишта, штитили су своју индустрију, водили су политику потцењене валуте, користили су механизме капиталне контроле. У првој фази развоја су кренули са политиком супституције увоза, а потом су се фокусирали на стимулисање извоза и пробој на страна тржишта интегришући се у светске привредне ланце – додао је он.
Казао је да су се те државе ослањале на домаћу штедњу, а не на стране инвестиције, и у фазама брзог развоја жртвовале су личну потрошњу улажући у инфраструктуру, образовање и здравствени систем.
– Речју, шампиони развоја радили су све супротно од онога што раде европске транзиционе државе и Србија – нагласио је он.
Катић сматра погрешном тезу да су високи порези штетни за економију, да демотивишу рад и стварање нове вредности. Додао је да је „посао“ привредника да се стално жале на високе порезе – да је то рутински јаук и облик притиска на власт.
– Ако би теза о високим порезима који демотивишу рад била тачна, онда би цела Скандинавија, или Немачка или Француска нпр. биле пропале земље у којима нико ништа не би радио. Поново емпирија говори супротно од онога што неолиберална теорија покушава да промовише – истакао је он.
