Profesor ekonomije Ognjen Radonjić na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu istakao je da je narativ o Srbiji kao ekonomskom tigru "bušna priča" kada se zaviri u realne podatke, i dodao da oko dva miliona stanovnika ovde živi na pragu siromaštva.
– Пре ревизије БДП-а 2024, српски реални БДП (бруто домаћи производ) по становнику по ценама из 2010. је у 2023. износио 6.500 евра и био је нижи од црногорског који је износио 6.900 евра. Након ревизије, и надувавања српског БДП-а, исте те 2023. српски реални БДП по становнику, по ценама из 2020. године је износио 8.520 евра и био је изнад црногорског који је 8.460 евра. Дакле, на делу можемо видети како се манипулише подацима – рекао је она за портал Н1.
Радоњић, који је и члан Научног друштва економиста Србије, указао је да је слабост српске економије њен привредни раст који оставља „долазеће генерације без будућности“.
– Он не садржи елементе привредног развоја јер није одржив и не носи у себи клице успона на лествици технолошког напретка – додао је економиста.
– Другим речима, српски привредни раст се не заснива на технолошком прогресу, већ на масивним инфраструктурним јавним инвестицијама које су уједно најзначајније извориште државне корупције и криминала и страним директним инвестицијама које су радноинтензивне, ниског технолошког ступња и које запошљавају углавном мануелну, јефтину радну снагу и масивно експлоатишу домаће привредне ресурсе и деградирају природно окружење – објаснио је Радоњић.
Како је још рекао, око два милиона становника Србије живи на прагу сиромаштва и социјалне искључености и „Србија спада у земље са највећим неједнакостима у расподели дохотка у Европи“.
– Исто тако, спада у најкорумпираније земље света и, иза Русије и Украјине, трећа је на европској листи земаља по снази организованог криминала. Онда се чудимо зашто Србију годишње напушта око 40.000 њених грађана, негативан природни прираштај је на нивоу од око 40-50.000 годишње, док становништво упорно стари и рурална подручја се убрзано празне – нагласио је Радоњић.
Он је оценио да је једини пут одрживог развоја усмеравање на високотехнолошке привредне гране, а да би то било могуће потребно је значајно повећати улагања и побољшати услове рада у образовању, науци и култури.
– Нажалост, ова власт управо води рат против знања и културе, што је рецепт за маргинализацију квалитета, бујање корупције, клијентелизма, криминала, непотизма и партијског кадрирања. Све то, наравно, не може водити ничему добром – закључио је он за портал Н1.