Националног стадиона нема у трошковима буџета за следеће три године

0

Једна од највећих, а уједно и најкритикованијих инвестиција које држава планира у наредном периоду свакако је изградња Националног стадиона за који је према речима министра финансија Синише Малог већ издвојено 250 милиона евра.

О овом пројекту се говори годинама, а министар је најавио да ће радови почети средином 2020. Међутим, у републичком буџету, а посебно у делу који пописује капиталне пројекте у наредне три године (2020. – 2022.) и новац потребан за њихово остварење, нигде се не помиње стадион.

Foto: FSS

Једино место у Закону о буџету за 2020. годину где се овај пројекат помиње су одобрени пројектни зајмови где се наводи да ће се држава задужити за 250 милиона евра за ову намену и то није прецизирано где ће се задужити, већ стоји генеричка ставка „фондови, корпорације и банке“.

Стручњаци за јавне финансије истичу да с обзиром да нема конкретне ставке у буџетским трошковима не би требало ништа конкретно да се деси са овим пројектом ове године.

Држава често стави у план задуживања намеру да узме кредит за неки пројекат, али то се онда не реализује годинама, а у неким случајевима никада не дође на ред.

Владимир Вучковић, члан Фискалног савета, каже за данас да то што се кредит за Национални стадион нашао у плану задуживања није гаранција ни да ће бити реализован, нити да неће.

„То показује намеру државе да крене у задуживање, али обично прођу године док се не операционализује“, истиче он.

Ни у другим јавним евиденцијама нема назнака да би градња стадиона могла да почне у било какво догледно време.

Једина јавна набавка у вези Националног стадиона која се на порталу јавних набавки може наћи је она о набавци „геодетске и геолошке подлоге за потребе израде Просторног плана подручја посебне намене Националног фудбалског стадиона“ која је расписана у септембру, а уговор вредан око 2,6 милиона динара је закључен крајем октобра прошле године. Рок за подношење геолошко-геотехничког елабората истиче ових дана.

Наручилац овог посла је био Урбанистички завод Београда, али ни у градском Буџету за 2020. годину међу десетинама капиталних пројеката који су планирани нема Националног стадиона.

Министарство грађевине, саобраћаја и инфраструктуре је у децембру 2018. године започело израду Пројекта израде просторног плана подручја посебне намене Националног фудбалског стадиона вредног 23.576.103 динара који би требало да буде готов овог месеца.

Ово значи да још нема ни идејног пројекта, па се поставља питање откуд уопште цифра од 250 милиона евра за коју држава планира да се задужи.

То што у буџету није прецизирано да ће се новац за Национални стадион потрошити у овој години економисти Милану Ковачевићу указује да је пројекат на дужем штапу него што делује.

„Мислим да се тај пројекат неће ни остварити и можда је тако и боље. Мислим да је у приличној мери то обећање намењено навијачима, којих у Србији нема мало, а истраживања сигурно показују колико они носе гласова“, напомиње он.

Он истиче и да се наш буџет иначе прави да добро изгледа, планира се дефицит, а онда на крају године буде суфицит.

„Ја говорим да је то лоше планиран буџет који не може да погоди ни да ли ће бити дефицит или суфицит на крају године. Планира се дефицит, па се појави суфицит, а онда се вишак новца троши мимо планирања и дискреционо. Осим тога у буџету имамо све више арбитрарног трошења новца и то одговара ситуацији у којој Влада контролише Скупштину, уместо обрнуто“, истиче Ковачевић.

Да Закон о буџету није баш поуздан показатељ како ће се до краја године трошити новац пореских обвезника указује и Фискални савет у анализи завршних рачуна буџета од 2002. до 2018. године.

„Годишњи закони о буџету Републике Србије углавном нису представљали чврст оквир за вођење економске политике у периоду 2002-2018. Завршни рачуни буџета Републике у последњих 17 година откривају велика и систематска одступања фискалног резултата у односу на планове Владе из годишњих буџета“, наводи се у анализи.

Економиста Саша Ђоговић из Института за истраживање тржишта је скептичан према инвестиционим плановима још од оног Млађана Динкића средином 2000-их.

„Претпостављам да ће ове године бити рађен пројекат, а можда ће бити постављен и камен темељац пред изборе. Али ми у условима ниског животног стандарда, еколошких акцидената, лоше канализационе инфраструктуре говоримо о националном стадиону. То се прави када се реше суштински проблеми, када становништво има здрав ваздух, пијаћу воду за све, путну инфраструктуру, мада се на томе ради“, напомиње Ђоговић.