Прочитај ми чланакКредите код банака у Црној Гори има 119 хиљада грађана. Они су по последњим подацима Централне банке (ЦБЦГ) укупно задужени 1,3 милијарде евра.
То значи да је сваки од ових грађана у просеку дужан 10.700 евра, пише „Побједа“.
Пошто у Црној Гори има 248 хиљада запослених и 120 хиљада пензионера или укупно 368 хиљада, подаци такође показују да је сваки трећи грађанин, који има приходе, корисник кредита, преноси Инвеститор.
Просечна задуженост грађана је у поседњих пет година значајно порасла са 7,9 хиљада евра у 2014. на 10,7 хиљада у текућој години, наводе из Централне банке.
Број грађана у кредитима је 20 одсто укупног броја од 620 хиљада становника.
Када се, међутим, укупни кредити становништва поделе са бројем свих грађана долазимо до податка да сваки, и онај тек рођени, у просеку дугује преко две хиљаде. Мерено укупним кредитима (привреде и становништва) од три милијарде евра, долазимо до податка да је свако у просеку дужан пет хиљада еура.
Због високе задужености грађана, нарочито у готовинским необезбеђеним кредитима, пре пар дана реаговала је и Централна банка и донела, стручно речено, макропруденционе мере на рок од две године, којима се предвиђа да банке од 1. јануара приликом одобравања готовинских кредита грађанима, чији је рок отплате дужи од осам година, морају захтевати њихово потпуно обезбеђење квалитетним колатералом.
ЦБЦГ је одлуком дефинисала и мере за банке које већ имају велики износ ових кредита. Предвиђено је да банке које имају високу изложеност на основу готовинских кредита одобрених физичким лицима са преосталим роком отплате дужим од шест година (више од 50 одсто сопствених средстава банке) могу одобравати ове кредите грађанима са роком отплате дужим од шест година, уз услов да је кредит обезбеђен квалитетним колатералом.
По многим проценама ограничавање готовинских кредита кроз тражење квалитетног колатерала ће смањити кредитну активност, иако подаци ЦБЦГ показују да банке имају огроман потенцијал за одобравање кредита и да њихова ликвидност износи 1,1 милијарду евра.
У ЦБЦГ кажу да је задуженост у готовинским необезбеђеним кредитима висока и да су их морали ограничити, али да стање није алармантно. Износе и податак да смо у бољој позицији него земље региона јер укупни кредити становништва чине 27 одсто БДП, а рецимо у Хрватској и Словенији преко 30 одсто, а на нивоу ЕУ око 50 одсто.
Да ли је за бригу то што задуженост грађана расте релативно брзо и што сваки грађанин који има кредит дугује у просеку близу 11 хиљада евра, а сваки од 620 становника мерено укупним кредитима становништва и привреде више од пет хиљада евра „Побједа“ је питала економског аналитичара и професора на Факултету за менаџмент Василија Костића.
Он каже да раст задужености не може бити једнозначно тумачен као поседица једног фактора односно чиниоца.
„Тачно је да није без основа претпоставка да је раст задужености поседица ниског стандарда грађана и да они у недостатку новца прибегавају кредитима. Али ту се онда поставља оправдано питање: како се грађани задужују више, а да им притом дохоци стагнирају или опадају. То би даље значило да упркос њиховој слабијој кредитној способности потенцијалу, расте њихов „кредитни рејтинг“ код банака, што је ипак мање вероватно и признаћемо необично. Логичније би било претпоставити супротно“, каже Костић и додаје да то потврђује чињеницу да се раст задужености не може посматрати само кроз лоше социоекономско стање становништва.
Задуженост може бити, додаје он, израз више чинилаца који могу упућивати на потпуно супротне ствари од оних које се проглашавају очигледним и које се обично везују за лош стандард. Који је фактор доминантан ваљало би, сматра економски аналитичар, утврдити детаљном анализом која би довела у везу више индикатора и сагледала њихов утицај, међузависност и међуусловљеност.
„Податак о задужености мора се довести у везу са податком о штедњи грађана и сагледати у корелацији са њим, а једно и друго у корелацији са нивоом дохотка грађана. Такође, пре доношења било каквог суда, потребно би било одговорити на питање каква је структура штедње и кредитне задужености, а нарочито на шта се троше позајмљена средства и још много других показатеља на основу којих би могли заиста рећи шта одговара стварности. Поготово због тога што се ради о приближно истим износима штедње грађана и њихове задужености“, објашњава Костић.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
