Pročitaj mi članakGrađani Srbije platili su najmanje 1,25 milijardi dolara modernizaciju železničke pruge od Novog Sada preko Subotice do državne granice, a koja uključuje i rekonstrukciju stanične zgrade Železničke stanice u Novom Sadu. To proizilazi iz novoobjavljenog komercijalnog ugovora sa kineskim kompanijama, aneksa 4 i prateće dokumentacije, koja i dalje nije u celosti dostupna. Danijel Dašić, građevinski inženjer i član Anketne komisije za ispitivanje odgovornosti za pad nadstrešnice, navodi za Nova.rs da smo, sudeći po tim podacima, modernizaciju pruge plaćali oko 10 miliona po kilometru, a da je realna cena između četiri i pet miliona za potpuno novu konstrukciju.
На сајту Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре објављена је нова документација која се, како пише, тиче могућег извршења кривичног дела поводом пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду. Међу документима је и Комерцијални уговор о модернизацији и реконструкцији Мађарско-српске железничке везе на територији Србије, за деоницу Нови Сад – Суботица – државна граница, који је потписан 7. јула 2018. године. Дужина реконструисане пруге износи 108,1 километара.
Уговор је склопљен између Владе Републике Србије као финансијера, коју је заступала тадашања министарка грађевинарства Зорана Михајловић, АД Инфраструктуре железница Србије као инвеститора, кога је заступао тадашњи в.д. Директор Мирољуб Јевтић, и кинеских компанија China Railway International Co.Ltd (CRIC) и China Communications Construction Company Ltd (CCCC) као извођача. У Преамбули Уговора стране су се између осталог позвале на Споразум о економској и техничкој сарадњи у области инфраструктуре између Владе Србије и Владе Народне Републике Кине, у јавности познат и као државни споразум.
У том документу пише да је прихваћени уговорни износ за услуге и радове 1.162.810.000 долара. За толико новца требало је да буду плаћене услуге, набавка, изградња, испорука и монтажа свих елемената потребних за реконструкцију деонице те железничке пруге, као и радове на реконструкцији поддеоница Станица Нови Сад и реконструкцију и изградњу поддеоница Нови Сад – Суботица и Суботица – државна граница, а ради успостављања двоколосечне железничке пруге за комбиновани саобраћај и за брзине до 200 километара на час.
Међутим, из пратеће документације може се закључити да су са кинеским компанијама потписана минимум четири анекса, која су повећала укупну цену за најмање 86,9 милиона долара. На сајту Министарства грађевинарства објављен је само Анекс број 4, који је вредан 52.301.209 долара, а који се односи на реализацију накнадних радова и варијација однорених одлуком инжењера.
Није познато за колико је увећана цена реконструкције предвиђена Анексом 1. У документацији пише да је њиме дефинисана и Табела цена, али се детаљи не виде. Ипак, у документу који се односи на “разматрање предлога Одлуке о прихватању и потписивању Анекса 4 Комерцијалног уговора” наводи се да је Анекс 2 вредан 6.512.453 долара, а Анекс 3 28.137.000 долара.
Данијел Дашић, грађевински инжењер и члан Анкетне комисије за испитивање одговорности за пад надстрешнице Железничке станице у Новом Саду, наводи за Нова.рс да смо, судећи по претходно наведеним подацима, модернизацију пруге плаћали око 10 милиона по километру, а да је реална цена између четири и пет милиона за потпуно нову конструкцију.
“Потпуна нова конструкција подразумевала би максимално пет милиона евра по километру, имајући виду да се ради о равничарском пределу и да нема већих препрека до границе, да имамо гро конструкције урађене, надвожњаке, подвожњаке… Изградње поддеоница не мења много ствар кад је реч о 108 километара”, закључује Дашић.
Он сматра да је једини анекс који је Министарство објавило, објавило вероватно грешком, јер “наша власт не подноси рачуне”, као и да је “непрепоручљиво када на једном уговору имате већи број анекса”. То, како наводи, указује да нешто није добро урађено.
“Оно што је у свуда у свету правило, код нас није. Нормални уговори о изградњи свуда у свету, у себи садрже и врло детаљан предрачун радова где су све позиције јасне дефинисне, цене по јединици мере, количина радова и тиме се добија укупна вредност. Веома је тешко и непрепоручљиво да ви на једном уговору имате већи број анекса. То значи да нисте добро урадили истражне радње, да нисте добро проценили потребан обим радова или да нисте уопште имали добар осећај за цене које ће владати на тржишту. Анекс се ради када се деси да имате непредвиђене и накнадне радове, да имате радове које сте предвидели, али нисте добро проценили материјал, робе и опрему, и трећи елемент је да цене које сте дали за одређене позиције не одговорају стварности”, истиче Дашић.
