Прочитај ми чланакСрбију је, судећи према подацима ОЕБС-а, од 2000. до данас напустило више од 654.000 људи, међу њима највише млађих од 25 година.
Да нема те чињенице данас бисмо вероватно славили то што је на евиденцији Националне службе за запошљавање пред празнике било најмање људи икада, званично 568.500 пријављених на бироу.
ФОТО:Thinkstock
Овако, податак Организације за економску сарадњу и развој да је током 2014. и 2015. отишло 117.000, а 2017. готово 100.000 људи у потрази за новим животом и радним местом негде у иностранству био је довољно алармантан за државу која је почетком ове године решила да заустави економске миграције и због тога формирала координациони тим састављен од стручњака који ће се тиме озбиљно позабавити.
После четири месеца и три састанка, од којих је последњи одржан крајем марта, нема већих помака, а чланови тима у ком су професори, послодавци, представници министарстава, САНУ, синдиката још нису изнели све своје предлоге, како је првобитно био план. Свој задатак су међу првима, међутим, испунили млади окупљени у Савезу самосталних синдиката, свој предлог су представили члановима тима у марту, а писану верзију послали и на адресу Министарства рада.
– Предлог Владе, односно јавни позив НСЗ да млади који заврше средњу школу и добију посао имају 28.000 динара плату, они са факултетом 30.000 динара и добију уговор од три до шест месеци уз могућност да их послодавац упосли још три месеца је добар, али није довољан. Наш захтев је да тај период буде бар годину дана јер обично и када тражите посао послодавци траже да имате бар годину искуства. Да можете на неком наредном послу да кажете да сте радили једну годину – каже за Данас Ружица Грабовац, председница Секције младих у Самосталном синдикату.
Њихов предлог је, како каже, да се много више улаже у канцеларије за младе по општинама јер је веома велики број оних који завршавају школу и нису довољно информисани о томе каква су им права и шта могу да раде, како да траже посао, који, како каже Грабовац, нису довољно едуковани.
– Тражили смо да се минимална цена рада изједначи са минималном потрошачком корпом јер имамо 350.000 људи у Србији који живе са минималцем. Рекли смо Влади да је нелогично да литар горива буде скупљи од једног сата рада – истиче Грабовац.
И на трећем састанку тима који је формирао министар рада Зоран Ђорђевић од свих учесника затражено је да доставе своје предлоге и сугестије како зауставити миграције.
– На почетку сваког састанка до сада тражено је свима да доставе своје предлоге, ми смо ту урадили и драго нам је што су позвани и професори са факултета, чланови САНУ и чекамо да видимо и чујемо и њихове предлоге – напомиње Ружица Грабовац.
Да ли ће се нешто конкретно изродити из овога, како каже, још није јасно јер је све тек „на почетку“.
– Очигледно је да постоји жеља да се успоре миграције, то је оно што млади желе. Рано је говорити о резултатима ових састанака, али видим да је већина оних који учествују спремна да сарађује. Морамо имати на уму и да економске миграције нису само проблем Србије, већ и неких других земаља попут Хрватске, Македоније, па чак и Литваније – напомиње Грабовац.
У иностранство због посла из Србије највише одлазе медицински и грађевински радници, али и електричари, возачи, кувари, конобари, лекари, машински и грађевински инжењери. Одласком људи највише губе општине, каже за Данас Гордана Бјелобрк из Републичког завода за статистику.
– Покушали смо да објаснимо и покажемо локалним самоуправама како треба да сагледају тај процес, како да препознају проблем и како да националне стратегије које имамо и које су добре спусте на ниво општине и пробају да промене нешто – истиче Бјелобрк.
У општинама морају, како каже, да предузму нешто, да направе истраживање и виде како људи размишљају, због чега одлазе, да сагледају праву ситуацију и да се боље информишу.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
