Прочитај ми чланакРаст еурибора, који је после дугогодишње негативне вредности недавно прешао у позитивну и премашио један одсто, повећаће месечну рату кредита у еврима, а повећање ће, према оцени генералног секретара Удружења банака Србије Владимира Васића, највише зависити од висине кредита и чињенице када је узет односно колико је до сада отплаћено.
– Ако је неко узео 50.000 евра стамбеног кредита пре рецимо 15 година и добар део отплатио, онда раст еурибора неће много утицати на висину рате и она би могла да се повећа за око пет, 10 или 15 евра. Међутим, ако је исти кредит узет скоро и отплаћемо мало онда месечна рата може да се повећа и за око 30 и више евра – рекао је Васић за Танјуг.
pare-novac-evro-evri
Грађанима којима је кредит неопходан саветује да и поред раста еурибора не одустају од своје намере, али да рачунају на то да ће се у наредних годину до годину и по вероватно водити рестриктивна монетарна политика, да ће новац бити скупљи, те да буду спремни на нешто већу месечну рату.
– Искрено се надам да би период рестиктивне монетарне политике могао да се заврши за око годину до годину и по дана, али много тога је ван нашег домашаја. Такође се надам, да када је реч о будућем кретању еуробира да он неће бити нагао већ постепен – каже Васић.
Такво очекивање базира на чињеници да је постепен раст пре свега у интересу грађана и привреде Европске уније, те да због тога тамошње монетарне власти неће дозволити скоковите промене, већ да ће се дати довољно простора свима да се прилагоде новонасталој ситуцији. У супротном, наводи, може да се деси стагфлација, односно да истовремено постоје инфлација и пад привредне активности, што, како каже, никако није добро.
Негативна вредност еурибора, који је иначе просечна каматна стопа по којој група изабраних европских банака међусобно позајмљује новац, према његовим речима је прилично неуобичајена ситуација, али је она још један од производа који је изнедрила тадашња ситуација односно пад производње и недовољна тражња.
– За разлику од садашње, рестриктивне монетарне политике тадашња је била издашнија, новац је био јефтин и порука централних монетарних власти је била узмите новац и трошите. Тај период се завршио и то из више разлога од којих је један свакако ковид 19, али и енергетска криза, затим геополитичка ситуација у којој се Кина, да тако кажемо, затворила, када Украјина не може да пласира своје житарице и када гас не може да дође у Европу – наводи Васић.
Раст еурибора ће се на месечним ратама осетити зависно од тога да ли се његово усклађивање ради тромесечно или шестомесечно, што зависи од банке до банке односно од тога како је уговором са банком прецизирано.
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 7, 2022
