Прочитај ми чланак

Мали се хвали парама добијених кредитима

0

Пре неки дан министар за финансије Синиша Мали се похвалио са 280,6 милијарди динара на рачунима државе. Међутим, заборавио је да каже, случајно или намерно свеједно, да није у питању буџетски суфицит, већ контингент из 2,6 милијарди евра кредита државе Србије узетих током године на измаку. Ваља разумети блиског сарадника председника Вучића, хтео је да се похвали солидним стањем у државним финансијама. Такви моменти у историји Србије су реткост, па је човек пожелео себи да да мало одушка. Међутим, Мали, неспорно одлично упућен у свој посао, избегао је детаљније да објасни шта значи "имати на рачунима 280,6 милијарди динара".

Народ је помислио да у државној каси прелива… А није баш тако, шта више Србија остаје сиромашак чија се стабилност може очас наопачке изврнути, чим светским финансијским тржиштем задувају другачији трендови. Што је и горе, из америчких Федералних резерви и Прве енглеске банке управо пристижу сигнали да се прилике, са њима и правила игре, мењају.

Откуд новац

Занимљиво је откуд држави толика свота неупотребљеног новца. Свакако да ту има прелива из бројних државних институција, факултета, болница, института, судова, из дела у коме самостално приходују. Ипак, то је мањи део износа, неупоредиво већи део је из буџета, пише 021.рс.

У први мах може се помислити да је у питању суфицит. Сасвим необично, тим пре што борба са пандемијом изнуђује не мале трошкове на које до пре двадесет месеци нико није ни помишљао. Јесте да порески обвезници пуне касу и више него што је планирано, ипак, било би право чудо да Србија на две недеље до нове године има 2,3 милијарде евра вишка прихода.

По последњем ребалансу, план је да држава на крају године има дефицит у износу 4,9 одсто БДП, око 2,65 милијарди евра, а сада на пола месеца до истека последњег дана календарске сезоне има вишак у готово истом износу.

Шест милијарди у минусу

Наравно да није дошло до сензационалног преокрета у економској и финансијској позицији Србије. Вишак је настао позајмљивањем новца. Истина, готово је извесно да ће буџетски дефицит бити мањи од планираног бар за проценат БДП, можда и нешто више. Кретаће се око 3,8 одсто БДП, толико су овдашњи порески обвезници уплатили у буџет мање него што је држава потрошила.

Из тог разлога је Србија позајмљивала новац током целе године, што на домаћем, што на иностраном тржишту капитала у збирном износу од 2,65 милијарде евра. Отуда и слободан новац на државним рачунима. Употребиће се у првом кварталу наредне године, па Србија бар прва два месеца неће морати да излази на тржиште капитала ради нових позајмица.

Узгред, и са државним прорачуном ствари су уочљиво повољније него што се предвиђало; током првих десет месеци минус је само 98 милијарди динара, 184 милијарде мање од раније калкулације.

Ипак, министар Мали не може да буде сасвим задовољан. Разлог за неспокој је у спољној трговини. У претходне две године у размени са светом бележили смо минус од по шест милијарди евра. Извозимо у вредности од 17, а увозимо за 23 милијарде евра.

Увећан неспокој министра

Неспокој министра Малог је почетком последњих месеци увећан назнаком промена трендова на иностраним финансијскм тржиштима, чији ће епилог бити крај историјски незабележеног периода екстремно ниских, па и негативних камата. Америчке Федералне резерве су у новембру за 15 милијарди евра умањиле куповину обвезница приватних компанија започетих почетком пандемије, а као помоћ опстанку потражње. За децембар је предвиђен откуп умањен за 30 милијарди, који ће се додатно смањивати како би се, најкасније у другом кварталу, потпуно окончао.

Потом би се, ради смањивања инфлације, која се последњих месеци врти око 6,2 одсто на америчком, а 5,2 одсто на европском тржишту, започело са повећањем референтне каматне стопе. Процуриле су вести да би већ прве године камате у САД могле да буду и три пута увећаване. Емисиону установу најмоћније државе следиће и остале највеће централне банке. Тачније, у Лондону је Прва банка почетком децембра своју камату већ увећала за 0,1 одсто.

Раст каматних стопа централних банака доводи до готово моменталног раста камата на целом финансијском тржишту. Тада ће бити знатно скупље задуживање, а сећамо се прелаза из осме у девету деценију прошлог века, када је цена кредитима достизала седамнаест па и више процената. У таквим приликама на камате одлази и вишеструко већи постотак домаћег БДП.

Министар Мали стрепи управо од оваквог тока догађаја, па има логике у задуживању ове године, када су камате такорећи симболичне. Лако може да се догоди да већ следеће јесени, а поготово кроз три-четири године, позајмиљивање буде многоструко скупље.

И управо тада, када камате достигну уобичајени ниво од пет до седам одсто, показаће се колико је важно постојање снажног извоза. Високе камате ће сасећи обим задуживања поготово сиромашнијих држава, а профит ранијих улагања инвеститори неће реинвестирати, већ ће уложени новац извлачити путем наплате дивиденди.

У таквим ситуацијама појавиће се и мањак девиза. А нема показатеља да Србија озбиљније увећава инопласман роба и услуга, што је у развијенијим државама неупоредиво највећи извор најјачих девиза.