Прочитај ми чланак

Мала привреда у колапсу: Вучић им „одложио“ порез, дочекао их још гори харач

0

Привредници који су пролетос, у склопу државног пакета мера помоћи због корона-кризе, одложили плаћање пореза и доприноса на 24 рате, сада су у још већем проблему. Овог фебруара на наплату им, уз редовне, доспева и прва рата одложених намета. А излаз из корона-кризе се не назире. Штавише, економска ситуација је гора него пре осам месеци када су кренуле прве мере помоћи.

У првом, априлском, пакету помоћи привреди за превазилажење последица корона-кризе, једна од мера је била и одлагање пореза и доприноса. Одлагање је омогућено за три месеца, без обзира да ли је привредник прихватио да од државе узме минималац по раднику, или није.


Нешто касније, када је заживео други пакет мера помоћи, држава је привредницима помагала са уплатом 60 одсто минималца по запосленом раднику, а одлагање пореза и доприноса за та два месеца ишло је аутоматски.

Сада је то одложено дошло на – наплату.

Александер Сегеди, директор књиговодства Тим011 Дигитал доо, за Нова.рс истиче да је, у тренутку када је увођена, ова мера била добра.

“Нико тада није могао унапред да зна како ће се ситуација по питању пандемије коронавируса даље развијати. Ко је могао да претпостави да ће економска ситуација данас бити гора него тада. Једина боља мера од те је да држава поменуте порезе и доприносе – опрости”, наводи Сегеди.

Рачуница за привреднике изгледа овако (износи минималне зараде и припадајућих доприноса и пореза су заокружени на приближне вредности).

На минималну зараду од око 30.000 динара, фирме плаћају око 18.000 динара пореза и доприноса месечно.

Тих 18.000 динара по раднику фирма је могла да не плати током укупно пет месеци, када је држава уплаћивала прво целе минималце по раднику током три месеца, а потом још по 60 одсто минималца током два месеца.

Рок за плаћање

Прва рата одложених пореза и доприноса предузећима доспева на плаћање 10. фебруара 2021. године, а наредне рате 10. дана у месецима који следе.

Потом се 18.000 динара множи са пет месеци и добија износ од 90.000 динара неплаћених и одложених намета на рад по запосленом.

Када се ових 90.000 динара подели са 24 месеца на колико је максимално могуће одложити плаћање пореза и доприноса, добије се износ од 3.750 динара по раднику.

Дакле, за сваког радника који месечно прима минималац, фирма која је одложила плаћање пореза и доприноса месечно држави треба да плати 3.750 динара заосталог дуга по овом основу.

На то треба додати још 18.000 динара редовних пореза и доприноса, за текући месец, па добијамо укупно 21.750 динара по запосленом.

То у појединим делатностима представља велики проблем предузећима која послују у веома отежаним условима – попут угоститеља, туристичких агенција, разних услужних делатности којима је радно време значајно ограничено због пандемије: Њима су, због тога смањени и приходи, а намети за запослене су остали исти, јер је услов био да се радници не отпуштају, иначе фирма губи право на билокоји вид државне помоћи.

Ово ограничење када је реч о отказима више не постоји, а Сегеди сматра да би било добро продужити ту меру.

“Фирмама би било добро дати још један грејс период за намиривање ових пореза и доприноса, уз услов да не отпуштају раднике. Ко отпушта раднике да нема право на грејс период”, објашњава саговорник Нова.рс

Још једна опасност за привреднике крије се у чињеници да им само дан кашњења у намиривању овако одложених обавеза на рате, брише све погодности.

“Ко закасни, макар само један дан, у плаћању рате пореза и доприноса, губи право на репрограм. Цело задужење му се аутоматски сматра доспелим и мора да се плати у пуном износу”, упозорава Александер Сегеди.