Прочитај ми чланак

Лоше вести за дужнике: Стручњаци очекују даљи раст референтне каматне стопе

0

Извршни одбор Народне банке Србије (НБС) одржаће прву овогодишњу седницу у четвртак, 12. јануара, а кључно питање је да ли ће наставити са повећањем референтне каматне стопе (РКС), пошто је она расла после сваког састанка тог тела, односно једном месечно од априла 2022. године, а тренутно износи пет одсто.

Професор Београдске банкарске академије Зоран Грубишић за Бизнис.рс прогнозира да у првом кварталу, а можда и у првом полугодишту, треба очекивати благо подизање референтне камате.

„Моје мишљење је да би то повећање могло да се креће између 0,25 и 0,50 процентних поена“, рекао је Грубишић, али и истакао да то не мора да значи да ће раст уследити већ на јануарској седници.

„Ми пратимо ‘ритам’ Европске централне банке, пошто смо евроизовано тржиште, а имајући у виду премију за ризик на нашој страни тачно смо нешто изнад каматне стопе ЕЦБ и одржавамо ту разлику у нивоу каматних стопа између евра и динара“, каже професор Грубишић.

Састанак Управног савета ЕЦБ, на коме ће бити донете одлуке у вези са монетарном политиком, одржаће се, међутим, тек почетком фебруара, што значи да НБС још није добила сигнал ЕЦБ који би могла да прати.

„Зато не искључујем ни могућност да референтна камата у Србији остане на истом нивоу после прве седнице Извршног одбора НБС. Или ће одржати исти ниво каматних стопа и пратити даљи развој догађаја или ће подићи кључну камату за 0,25 процентних поена. Лично, пре сам мишљења да ће задржати РКС на постојећем нивоу“, оцењује наш саговорник.

Оно што Извршни одбор НБС такође треба да проучи су и инфлаторна кретања у Србији, а Републички завод за статистику најавио је да ће најсвежије податке о кретању цена објавити управо 12. јануара – на дан одржавања седнице.

„Чини се да се инфлација креће око ‘врхунца’, евентуално ће он бити достигнут током првог квартала ове године, али то нико са сигурношћу не може да каже, јер не треба изгубити из вида да се светска привреда тренутно бори са стагфлацијом – ситуацијом у којој цене расту, а привредна активност опада или је на ниском нивоу“, упозорио је Грубишић.

Када је Извршни одбор централне банке на претходној седници одлучио да кључну каматну стопу повећа за 0,5 процентних поена, у образложењу је изнео и очекивања када је реч о инфлацији.

„Укупна инфлација остаће повишена до краја ове и почетком наредне године, али ће се након тога наћи на опадајућој путањи, уз знатнији пад у другој половини 2023. и повратак у границе циља до краја периода пројекције. У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, као и нижа екстерна тражња у условима неповољнијих изгледа глобалног привредног раста“, саопштено је после седнице ИО НБС 8. децембра прошле године.

Подсетимо, тренутно је референтна каматна стопа Народне банке Србије на нивоу од пет процената, Европска централна банка је своју камату подигла на 2,5 одсто, док су Федералне резерве стигле до 4,25-4,50 одсто. Истовремено, годишња инфлација у новембру 2022. године у Србији је била 15,1 одсто, у еврозони 10,1 одсто, а у САД 7,1 проценат.