Прочитај ми чланак

КОРОНА БЕСПАРИЦА Више људи ће умрети због економије него од вируса

0

Ово што сада живимо сигурно је једна врста светске кризе и малог рата, али њих, за разлику од Велике депресије и велике светске економске кризе из 2008. и 2009. године, нису изазвале банке, изјавила је новинарка месечника Нова економија Ивана Павловић и упозорила да је "невидљиви вирус" ударио у срце реалног сектора.

Привреда, индустрија и мала и средња предузећа тек би требало да се изборе са оним што се дешава, указала је Павловић у серијалу разговора за ФоНет Дестинација, посвећеном последицама пандемије коронавируса и проценила да ће се криза можда пребацити и на финансијски сектор.

Упитана како је Србији у време пандемије успело да има најмањи пад БДП у Европи, Павловић је одговорила да се „наш успех одражава срећом у несрећи да немамо море“.

Како је оценила, “у 2020. години смо коначно видели у чему је ‘лепота’ тога што немамо море и развијену ту врсту туризма”, јер је криза највише погодила оне земље чији је највећи део БДП управо туризам.

Према њеном објашњењу, разлог што Србија није “пала” није у томе што је имала најбоље мере економске политике, већ зато што у структури привреде доминирају гране чије производе грађани највише користе у свакодневном животу.

Мислећи на храну и кућну хемију, Павловић је међу разлоге уврстила и то “што немамо неке високотехнолошке гране и туризам”, који су сада свуда претрпели највећи удар.

“Ако се прошетате било којим градом у Србији и погледате који су локали ‘закантачени’, може се видети да су страдале туристичке агенције, сектор услуга и трговина која је плаћала врло скупе закупе”, рекла је.

Павловић је предочила и да је “ивент индустрија” организатора свадби, рођендана и других манифестација “потпуно покошена”.

Поред индустрије хране, која је краткорочно забележила раст током пандемије и фармацеутске индустрије, пораст су забележили сви послови у вези са дигитализацијом и онлајн продајом, истакла је она и протумачила да је дигитализација била “једини начин да преживите”.

“И даље ће бујати онлајн сервиси, имајући у виду да већина фирми у Србији већ сада планира да се до јуна не врати у канцеларије”, предвидела је Павловић, која се нада да ће ту бити различитих пословних идеја “чак и из Србије”.

Говорећи о мерама државе за ублажавање последица кризе, она је похвалила „релативно брзу“ реакцију Владе, али је констатовала да те мере нису биле селективне и таргетиране „ка оним људима и секторима којима су стварно биле потребне“.

У том смислу, сматра Павловић, Србија је можда „потрошила квиска“ мером којом је по 100 евра дељено свим грађанима линеарно, „пошто смо дошли у ситуацију да је јасно да је неким секторима и сада потребна помоћ, јер су буквално на коленима и пред гашењем“.

Према њеној оцени, стално се заборавља да “нема никакве помоћи за људе који су радили у сивој економији и неформалном сектору, са врло лабавим формама радних уговора”.

“Ти људи су одмах остали без посла и нису могли да се пријаве Националној служби за запошљавање. Ако су и могли, та помоћ коју добијате на бироу је много мања него што је била, а Влада ни на који начин не предвиђа финансијску подршку за такве људе, породице и децу”, оценила је Павловић.

Када је реч о пензионерима, она сматра да опција линеарне помоћи пензионерима, као и чињеница да „свима делите помоћ, а нисте таргетирали групе, говори о некој врсти популизма“.

Од самог почетка кризе стизала су упозорења да постоји смртност од вируса, подсетила је Павловић, али је напоменула да постоје и привредна и економска смртност.

“Нажалост, много више људи ће умрети од последица ове пандемије него од самог вируса, односно много више људи ће умрети, настрадати и изгубити и физичко и психичко здравље због сиромаштва, глади, извршитеља и кредита”, проценила је Павловић.

Она је констатовала да су грађани Србије, „нажалост, навикли на такве ломове“ и додала да Влада Србије нема много могућности, у поређењу са неким другим земљама, у којима су финансијски пакети помоћи били „веома издашни“.

Према њеном мишљењу, питање је да ли Влада има простора да убацује “нови кеш”, не само задуживањем, него и примарном емисијом, што би значило да штампа паре.Потребно је испунити неке услове, како се у земљи не би створили инфлација и додатна несигурност, закључила је Павловић.