Pročitaj mi članakEkonomista Slobodan Komazec izjavio je danas da dužničke obaveze Srbije iznose 105,3 milijardi evra i da je država sve bliže bankrotu.
Комазец је агенцији Бета казао да је држава навукла огроман дужнички терет који, како је рекао, гуши и финансијски онеспособљава привреду за развој.
„Неконтролисано задуживање као скривени процес довео је до огромног терета јавног и спољног дуга Србије. Дужнички терет који притиска свом тежином и обавезама из дугова нарастао је до преко 105 милијарди евра. Јавни сектор је нагомилао спољни дуг на 27,8 милијарди евра, а унутрашњи на 12,2 милијарде, укупно 40 милијарди евра“, навео је професор.
Додао је да су предузећа задужена у иностранству 18,3 милијарде евра, а код банака у земљи користе 11 милијарди, што је укупно 29,3 милијарде евра.
„Становништво код банака у земљи користи 14,3 милијарде евра. Уз ове класичне дугове постоје и друге обавезе које терете привреду. То је невраћени ПДВ од четри милијарде евра, доспеле издате гаранције државе од 1,1 милијарду, доспеле камате на дугове пет милијарди евра, дугови у систему страних директних инвестиција 10,8 милијарди евра, невраћене одузете пензије у склопу фискалне консолидације 820 милиона евра. Дакле, укупне дузничке обавезе износе 105,3 милијарде евра“, истакао је Комазец.
На питање какве ће бити последице огромних дужничких обавеза, Комазец је казао да „стихијски“ механизам задуживања, без пројеката, програма, прорачуна ефеката и контроле води брзом расту дугова који води у несолвентност и банкрот државе.
„Ако је бруто производ у 2024. години износио 76,4 милијарде евра, то значи да дужнички терет износи 113 одсто бруто друштвеног производа. Ако се додају и остале дужничке обавезе (камате и скривени дугови) дужнички терет достиже 138 одсто БДП-а. Ако се узме у обзир ‘кориговани’ бруто проиозвод од 82 милијарде евра, тада обавезе достижу 105 и 128 одсто бруто производа“, објаснио је Комазец.
Према његовим речима, неконтролисаним задуживањем и неефикасном употребом дугова намакнута је дужницка омча у којој привреда у целини ради само за камату на дугове.
„Влада се и даље бесомучно задужује за покриће стварно непотребних и неефикасних инвестиција попут ЕXПО 2027, ‘рафала’, војне опреме, бројних стадиона и слично. Уз све наведено ефикасност страних директних инвестиција (СДИ) у прирасту бруто производа је минимална или је готово нема. У периоду 2012. до 2024. године СДИ износе 38,4 милијарде евра, а прираст бруто производа 38,2 милијарде. Таквом политиком задуживања не чинимо ‘скок у будућност’, већ скок у банкрот државе“, закључио је Слободан Комазец.
