Прочитај ми чланакТржиште некретенина, ако је судити на основу Данасовог истраживања, осим у Београду, буја готово у свим крајевима Србије, од југа до крајњег Севера.
У Врању, рецимо, у овом тренутку је издато чак 28 дозвола за изградњу већих стамбених објеката, а у Суботици расте тражња чак и за кућама што до сада није био случај.
Ипак, изгледа да се највише гради у Крагујевцу где је прошле године издато око 1.400 дозвола.
Квадрати стамбеног простора су најскупљи, логично у великим центрима, Нишу и Новом Саду, али општи је тренд да се станови све више граде, а да цене расту у односу на прошлу годину.
Интересантно је да потражња и даље не сплашњава иако је понуда све већа. Наши саговорници углавном овакво стање на тржишту објашњавају општим ставом да је данас наијсплативије улагање у некретнине.
Посебан куриозитет је Мајданпек у коме нема новоградње али је цена квадратни метар већ коришћеног стамбеног простора и у овом градићу скочила за 25 одсто-
ЗРЕЊАНИН: Све више квадрата, све скупљи и станови
Зрењанин доживљава експанзију станоградње, незабележену од седамдесетих година прошлог века, када је у граду на Бегеју изграђено неколико великих колективних насеља.
У идејама и плановима тренутно је 1 500 нових станова на безброј локација у граду. Ти би станови требало да буду изграђени у наредних три до пет година.
Да је то вест добра за град, слажу се сви саговорници „Данаса“.
– Прошле године се доста градило а градња озбиљнијих зграда колективног становања је настављена и у овој години. Ту мислим на зграде са по неколико дестина станова а не мање зграда са по неколико. Према сазнањима које имам, поред већ активних градилишта, отвориће се још неколико, стижу нови инвеститори из других градова и за мене је то генерално добра вест, каже Небојша Максимовић, технички руководилац у грађевинском предузећу „Максимовић градња“.
Ово предузеће у континуитету гради станове намењене тржишту у Зрењанину од 2007. године. И сада има активна два градилишта.
Просечна цена квадрата у новоградњи креће се од 1100 до 1300 евра са ПДВ-ом.
– Прошлу годину обележило је велико поскупљење грађевинског материјала, енергената и све је то утицало на цену квадрата, утолико што се у њу мора уградити и неизвесност и ризик, каже Максимовић. Без обзира на цене, тражња је велика јер су потребе за новим становима велике. Бум станоградње је добар и за купце и за град и градску касу а наравно и за инвеститоре, истиче Максимовић.
Нису поскупели само квадрати у новоградњи. Поскупели су и квадрати у такозваној старој градњи.
– Примећујемо тенденцију убрзане продаје и континуираног раста цена станова, како нове тако и старе градње, каже Данијела Радованчев из агенције за промет некретнина „Гсигма“.
На почетку прошле године квадрат у старој градњи био је у просеку 500, а у новој око 900 евра. Крај године смо дочекали са ценом од 800 до 900 евра за стару и са 1 100 до 1 300 евра за нову градњу. Траже се скоро искључиво станови јер су се куће са уредним папирима продале па су на тржишту остале „проблематичне“ за које банке не одобравају кредите, истиче Радованчев.
Сви саговорници новинарке Данаса Надице Јаковљев сагласни су у оцени да цене квадрата неће падати у блиској будућности а да су на овако велику тражњу утицали, пре свега, врло повољни стамбени кредити.
УЖИЦЕ: Станови скупљи, купаца све више
Повећано интересовање купаца за станове у Ужицу у последњих неколико година, прати и већи број градилишта.
Ипак, инвеститори кажу, да већи број заинтересованих купаца, осим више цене квадрата стана, прате и значајно виши трошкови изградње.
-Пре свега, поскупело је гориво, односно превоз. На то се надовезује и виша цена грађевинског материјала свих врста. Скупља је арматура, цемент, блокови, керамика, а бакар никад није био 11.000 долара на берзи, као што је тренутно, каже један ужички инвеститор, који процењује да су сви материјали поскупели за око 30 до 40 одсто.
Још једна зграда у Ужицу
Инвеститори су прва значајна поскупљења осетили почетком епидемије, а наредна су најављена већ за почетак марта.
Уз овај, као хронични проблем виде и недостатак радне снаге.
-Радна снага јесте скупља, али је још већи проблем пронаћи раднике који ће посао довести квалитетно до краја, до тренутка „кључ у руке“, потврђује више саговорника Данаса.
Номинална вредност квадрата све је виша, а новац губи вредност. Неки инвеститори за формирање цена, чекају бољи тренутак. Према њиховим проценама, потражња за становима у Ужицу сада је два пута већа од понуде.
-Људи који имају новац, ово су препознали као добар моменат да га уложе у некретнине. Неки купују и по неколико станова. Углавном није реч о Ужичанима, већ о људима из Сјенице, Нове Вароши, Пријепоља, прича своје искуство један од ужичких инвеститора.
Ови купци станове у новоградњи по квадратном метру пре короне плаћали су око 1.000 евра, док се сада цена квадрата креће од 1.200 до неколико стотина евра више, у зависности од локације.
Најниже цене су у старој градњи, на подручју Севојна и на периферији Ужица. Углавном се крећу од 650 до 750 евра по квадратном метру.
У ужичкој градској управи, јавља новинарка Данаса Ана Милошевић. потврђују да је у последње две до три године значајно повећано интересовање за градњу, али додају и да је цела територија Ужица сада покривена планским документима, на којима се у претходном периоду интензивно радило.
ВРАЊЕ: Дозволе за 28 објеката
Последњих неколико година Врање је општина на југу централне Србије где се највише гради, што показује и број издатих градјевинских дозвола којих је у прошлој години било двадесет осам и то само када су у питању већи градјевински објекти – зграде са становима и пословним простором.
Потражња надмашује темпо изградње па је тако цена квадратног метра у новоградњи стигла до рекордних 850 евра (без пдв). Тако се стан од 58 квадратних метара (двоипособан) у новој згради у улици Боре Станковића у центру града продаје по цени од 800 евра плус ПДВ.
Цена станова у староградњи је око 700 евра по квадрату, а та цена је на снази у насељима Ледена стена, као и зградама у ширем центру Врања.
Цене кућа које су на продаји углавном на периферији града су нешто ниже и крећу се од 180 до 350 евра по квадратном метру.
Трговци некретнимама у Врању, преноси новинар Војкан Ристић, наводе да је цена „пословног простора у новоградњи премашила 900 евра по квадрату, а најбрже се продају локали који су везани за центар града и могу брзо да буду стављени у функцију“.
И даље се најбрже продају станови у приземљу, а купци користе могућност отплате у више рата ако се потпише уговор и уплати аванс од тридесет до 50 одсто од вредности стана који је у изградњи.
Тада је цена нижа за око 15 процената и ствар је договора измедју инвеститора који зида зграду и купца. Терет ПДВ-а обавезно пада на трошак купца нове некретнине.
Већина станова и у новоградњи није прикључена на систем даљинског грејања, и већина се греје на електричну енергију или се користе други енергенти (дрва, пелет) али то не умањује актуелну цену, као и интересовање купаца.
СУБОТИЦА: Расте тражња и за кућама
У Суботици је цена некретнина драстично порасла, како станова у новоградњи и староградњи, тако и кућа, а траже се и плацеви, викендице, гараже, чак и паркинг места.
У односу на претходне године, када је за квадрат у новоградњи било потребно издвојити од 950 до 1.100 евра са ПДВ-ом, сада се цена квадрата станова у новоградњи креће од 1.100 до 1.400 евра са ПДВ-ом.
Када су у питању станови у староградњи, претходних година је доња граница за квадрат износила 600 евра са ПДВ-ом, док је данас почетна цена за квадрат у староградњи 700 евра са ПДВ-ом.
“Све зависи од локације. То је број један, а цену диктира и цена грађевинског материјала. Како материјал иде горе, тако расту и цене квадрата. Ту је и цена рада, руке мајстора, тако да је просек за станове у новоградњи сада око 1.200 евра са ПДВ-ом по квадрату, а за станове у староградњи, нека тржишна вредност коју рачунају банке је 800 до 850 евра по квадрату са ПДВ-ом. Али, и то зависи од локације, старости зграде и степена уређења стана”, каже Мирослава Вукас из “Нидаx” некретнина у Суботици.
Упркос расту цена некретнина, Вукас каже да потражња не јењава. Највише се траже гарсоњере, једнособни и једноипособни станови, што такође утиче на цену.
“Због тога је већа цена гарсоњере и једнособног стана до 30 квадрата, него стана од рецимо 100 квадрата, јер је већа потрашња за мањим становима”, додаје Вукас.
Када су у питању куће, наша саговорница објашњава да се цена куће од 100 квадрата креће од 30.000 до 70.000 евра, у зависности од локације, старости, материјала од којег је грађена и стања у којем се налази, а веома је битно и да ли има градску инфраструктуру.
“Порасла је и потражња за кућама, што раније није био случај, па су и цене отишле горе. Траже се и плацеви, викендице. Никада зими нисмо продавали викендице, сад јесмо. Траже се и гараже и паркинг места”, истиче Вукас.
Станове у новоградњи, јавља наша новинарка Јулијана Патарчић, претежно купују млади брачни парови, док су породице са децом више заинтересоване за куће. Занимљиво је да мање станове претежно купује старија популација, због продаје породичних кућа.
“Старија популација излази из кућа, јер деца оду и остају сами, па купују гарсоњере, једнособне и једноипособне станове до 40 квадрата због мањих трошкова”, закључује Мирослава Вукас.
НОВИ ПАЗАР: Уносан бизнис
Станови. како градјани у Новом Пазару. имају обичај да каже „ничу као печурке“. Тренд изградње нових станова почео је пре неколико година и постао је јако уносан бизнис. Породице све више продају своје старе куће и имања компанијама за изградњу и врло брзо од старинске и рустичне куће настаје нов и модеран станбени простор.
Велика понуда нових станова
За квадратни метар стана који је у изградњи потрбно је одвојити од 900 еура, па на више, зависно од локације града. Они који желе стан на периферији, као што је насеља Луг 3, Расадник, Салаковац и многи други, проћиће доста јефтиније у односу на оне, а којих је све више, купују станове у центру града.
– Квадратни метар у строгом центру града, у зградама чији се радови приводе крају коштају од 1100 па до 1400. Већина зграда која је изграђена поседује смарт (паметан) систем, па све функционише преко мобилних апликација или даљинског управљача, а то значи да грађани могу да закључају своју гаражу иако нису ту, упале климу, грејање или спусте ролетне, као и многе друге функције- рекао је за лист данас Санел Зејнелагић, генерални менаџер Икан Цомпанy
Зејнелагић је и додао да Икан Цомпанy је тренутно реализује изградњу десет нових зграда које ће бити готове за три наредне године.
Без обзира на цену, потржња за становима је велика и ако је веровати шта агенција кажу, они се продају у рекордном року.
Ипак велики проблем агенцијама представљају административне документације, па како се станови „множе“ великом брзином тешко је обезбедити воду и струју, а доста зграда нема ни грејање, или има своје у приватној режији. Без обзира када станови заврше, на прикључак се чека јако дуго. Проблем овога је урбанистички план града који није био предвиђен за оволики број људи који се досељавају у Нови Пазар, али ни за велики број зграда.
Цена квадрата старих зграда у околним насељима износи 900-950 евра, док у Лучној згради квадрат кошта 1000-1050 евра, јавља новинарка Данаса Мина Јовичић-
Потразња и за овим станивима је велика, саопставају из агенције
Интересантна појава у Новом Пазару је такође и претварање старих станова у пословни простор. Тако у строгом центру Новог Пазара већина старих станова служи за адвокатске канцеларије, разне бирое, ресторане, а скоро је од једне старе зграде и направљен мотел.
Нови Пазар је студентски град, па тако доста људи купује стан и издаје студентима, што је постало јако уносан бизнис. има и оних који свој стан издају као „стан на дан“, али највише је како кажу мештани Новопазарци „станова духова“ у којима нико не живи, или пак живи, али два пута годишње.
Ниш: Испод цене само за функционере
У Нишу је од почетка епидемије корона вируса порасла цена новоизграђених и старих станова, али нема јасног економског објашњења због чега је то тако, изузев да је држава „и сама и преко банака“ поспешила продају, кажу саговорници Данаса.
Према подацима Републичког геодетског завода, у трећем кварталу прошле године просечна цена квадратног метра у новоградњи износила је 1.057 евра, што је у односу на претпрошлу годину у исто време, када је износила 937 евра, више за 120 евра (изнад десет одсто).
Просечна цена у станоградњи у том периоду била је 923 евра по квадрату, што је за око 130 евра (око 12 одсто) више него претпрошле године.
Стручњаци су упозоравали да су на почетку епидемије, у првој половини 2020. године, цене станова и кућа стагнирале, али да су крајем те године почеле да расту, те то наставиле и до краја прошле.
Наши саговорници кажу да сада у Нишу, у зависности од дела града, станови у новоградњи коштају од 1100 до 2500 евра по квадрату, а стари станови од 900 до 2000 евра.
“Ми јесмо сиромашна земља и примања грађана су таква каква јесту, али цена стамбеног квадрата расте, банке дају кредите, продаја станова цвета. Ми радимо, има посла, продаја иде феноменално. Наравно да би било добро објаснити како је овакав развој ситуације могућ, али наше је да зидамо квалитетно и да то продамо. Нека остане тако“, каже за Данас Александар Амзић, руководилац грађевинске фирме „Ј.Ј. Лукс градња“.
Овај инвеститор има и фирму у Шведској, али је тамо „ситуација потпуно другачија- изградња је стала, банке не дају кредите и нема продаје“.
„Држава је овде стала иза станоградње, а цене квадрата расту управо због тога што држава и има и даје новац. Банке дају кредите, па се 99 одсто станова купује на стамбени кредит. Данас је лакше живети уз рату на кредит него плаћати кирију. Бојимо се само да се грађани не презадуже, па да то не буде проблем и за њих и за све остале“, каже Амзић.
Он додаје да у Нишу и шире „има доста фабрика које зависе од Кине, која је тренутно планетарни гигант“, а подигла је цене репро материјала и транспорта.
Од почетка епидемије поскупело је и гвожђе од 450 евра до чак 1150 евра по тони, а притом га нема довољно.
Поскупели су и пластика и керамика.
„Једино није поскупео радни сат, а и то ће се догодити, јер је логично, а и тешко је доћи до радника јер су сви негде ангажовани“, каже Амзић.
Он наглашава да је сада „паметније“ купити стан у новоградњи јер је могуће добити ослобођење од ПДВ-а, није потребно улагати у реновирање, а зграде чешће имају лифтове.
Сувласница једне од агенција за некретнине каже да се станови у Нишу „масовно продају, али да скоро ниједан од њих не дође до агенција“.
„Продаја углавном не иде преко агенција. Људи се распитују приватно, иду на градилишта, резервишу или купују чим зграда почне да се гради.
Инвеститори нам кажу да су све продали пре краја изградње“, каже она.
Према искуству агенција, у новембру и децембру прошле године већина станова продата је „за кеш“.
Боље и скупље се продају мали станови, јавља новинарка Данаса Зорица Миладиновић
„Ево, недавно се продао стан у новоградњи, од свега 33 метара квадратних, и то код Железничке станице, дакле на периферији, за 57.000 евра, што је 1700 евра по квадрату“, каже она.
Грађани Ниша, међутим, могу купити и потпуно нове станове по цени која је значајно нижа од тржишне.
Крајем прошле године је више од 170 градских станова продато грађанима који испуњавају критеријуме конкурса Градске стамбене агенције (ГСА), од којих је већина социјална.
Грађани су, тако, могли да купе такозване социјалне станове по цени од 755 евра по квадрату без ПДВ-а, односно од 830,5 евра са ПДВ-ом.
Међу купцима тих станова били су и јавни функционери и чланови њихових породица.
Део јавности и опозиција су најоштрије реаговали на чињеницу да је на ранг листи за куповину Ведран Ивановић, супруг ћерке градоначелнице Драгане Сотировски, иначе помоћник директора Апотекарске установе Ниш.
Градоначелница Сотировски је казала да она “ни на који начин” није утицала на одлуку ГСА.
ГСА је навела да “није реч о социјалним становима”, већ о “подршци становању” кроз продају градских станова по непрофитној цени свима који испуњавају конкурсне услове.
НОВИ САД: Јефтиније на ободу града
Цена некретнина у Новом Саду већ годинама расту, а из агенција су нам оценили да се крећу „вртоглаво горе“ и истакли да не знају до ког периода ће се такав тренд наставити. Тај тренд прати и континуирана изградња великог броја станова, али и упркос високим ценама потражња за некретнинама не пада. Трговци некретнинама рекли су нам да на новосадском тржишту „нема мањка станова и вишка купаца“, односно да је ситуација уравнотежена.
Ако купујете стан у новоградњи у центру и ширем центру тог града, открива новинар Данас Арсеније Мандић, за квадратни метар мораћете да издвојите 2.000 до 2.500 евра. Цене квадрата су скоро дупло мање у случају да купујете некретнину у насељима на ободу града са бачке стране. У насељу Ветерник, квадратни метар у новоградњи креће се између 1200 и 1300 евра.
Цене станова у староградњи зависе од стања у којем се налазе, односно, да ли им је потребно реновирање. Реновирани станови у зградама које су изграђене пре Другог светског рата по ценама парирају становима у новоградњи, док у случају да постоји потреба за реновирањем некретнине, цене су нешто ниже. Најтраженија је староградња на Кеју.
На Тргу галерија стан реновиран пре 10 година у згради из 1936. године, квадрат 2500 евра.
У згради изграђеној педесетих година прошлог века, на Кеју, код Варадинског моста, квадрат 1934 евра, док се недалеко, у околини зграда Владе и Скупштине Војводине, могу наћи станови за 1505 евра по квадрату.
У самом центру града, у Католичкој порти, у згради преко пута палате Ватикан, у продаји је намештен стан, реновиран прошле године, за 2895 евра по квадрату.
Станови мање квадратуре се брже продају, углавном за кеш, док су на чекању обично већи станови. На питање да ли се некретнине узимају на кеш или кредит, из агенција су нам рекли да се број купаца креће изједначено.
Цене са сремске стране града су другачије, с обзиром да се у том делу праве стамбена насеља са другачијим концептом становања у односу на град. У питању су породичне куће и виле са двориштима, али се цене крећу од инвеститора до инвеститора, а цене зависе и од величине плаца.
Тако се и некретнине приближне квадратуре могу наћи у распону од 300.000 до милион и по евра.
Мајданпек: Нема новоградње
Иако су цене некретнина, пре свега станова, у Мајданпеку увећене за 25 процената и даље је у поређењу са већим градовима, не рачунајући Београд, за кров над главом потребно много мање пара. Познаваоци прилика кажу, да је пораст цена станова у Мајданпеку пре свега резултат понуде и тражње.
Почетком 2000. цена станова у Мајднапеку била је за рубрику „веровали или не“ јер се за пар хиљада евра могао купити просечан стан.
Нису били ретки случајеви да су пензионери из већих градова, чак и из Београда, продавали своје станове, куповали некретнину у Мајданпеку, а разликом помагали својој деци или себи обезбедили лагодније пензионерске дане.
Како је одмицало време, тако је и цена квадрата расла. Према огласима у 2017. години двособан стан од 57 квадрата у граду рудара „ценио се“ око 10.000 евра, а у 2020. години између 11.000 и 12.000 евра.
У Мајданпеку нема агенција за продају некретнина, па смо информацију о актуелним ценама станова потражили у адвокатским канцеларијама које раде уговоре о купопродаји станова.
-Пре неколико дана један двособан стан од 54 квадрата продат је за 17.500 евра и пораст цена за 25 одсто у односу на ранији период је резултат односа понуде и тражње. Нема нове градње станова, значи нема нових станова у понуди, а тражња је порасла. У понуди готово и да нема станова, а све теже се налазе и станови за издавање – рекли су нам мајданпечки адвокати.
Зато је вероватно са 200 – 250, пре годину, две сада цена по квадрату између 300 и 330 евра, судећи по недавно продатом стану, закључује новинарка Данаса Јелена Бујдић Кречковић.
Иначе, просечне цене квадратног метра непокретности за утврђивање пореза на имовину за 2022. годину, разликују се у зависности од зоне у којој се налазе и у мајданпечкој општини је утврђено шест зона.
Зонирање је утврђено према комуналној и опремљености јавним објектима, саобраћајној повезаности ца централним делом општине, радним зонама и другим садржајима у насељу.
Према одлуци о утврђивању просечних цена квадратног метра за утврђивање пореза на имовину за ову годину, донета је у новембру прошле године.
Просечна цена квадрата стана у првој и другој зони је идентична и износи 28.150 динара, док је за куће нешто виша – 30.675 динара. У трећој зони је тај износ за стан 25.500, а за кућу 27.100 динара.
Утврђена просечна цена квадарата стана у четвртој, петој и шестој зони је 20.945 динара, а за куће 25.800 у четвртој, 21.075 динара у петој и 17.850 у последњој шестој зони.
Крагујевац: Други у Србији по броју издатих дозвола
Од прошле године знатно је увећана потражња у односу на понуду и само током 2021. године, прем подацима Агенције за привредне регистре, издато је скоро 1.400 дозвола за градњу у Крагујевцу чиме се престоница Шумадије котора на на друго место у Србији по овом параметру.
У агенцијама за промет некретнина, како је речено новинаррки Данаса Горици Глигоријевић, све теже излазе у сусрет купцима који траже стан на продају, посебно мање квадратуре, а цене квадрата стабменог простора, за крагујевачке прилике, лете у небо.
Просечна цена квадрата новоградње у екстра зони креће се око 1.300 евра, док је у А градској зони она нешто нижа и креће се око 1.050 евра по квадрату.
Када су старије зграде у питању ту се цене крећу од 750-800 евра мало даље од центра града, док у централној градској зони продавци најчешће сами формирају цену, углавном од 850-1.000 евра по квадрату.
“Квадрат је по правилу скупљу код мањих станова”, каже за Данас Славица Ђукичин, власница агенције за некретнине “Сидро”.
Потражња за мањим становима је у експанзији, па се на неколико атрактивних локација, где је изградња тек почела, станови већ резервишу.
“Највише се продају станови мање квадратуре у новоградњи. Они чине скоро 60 процената укупног промета некретнина у Крагујевцу”, каже Ђукичин.
У скоро истом проценту купују се станови на кредит и овај начин куповине је у експанзији јер банке дају повољније камате, па је кредит јефтинији.
На кредит се углавном купују станови веће квадратуре али у мањем броју, док се они мањи, до 40 квадрата, купују знатно више и чешће за кеш.
“Тренутно је потражња станова знатно премашила понуду. У просеку мањи станови се продају за највише 10 дана од дана оглашавања продаје. Великих станова има у понуди, јер се ређе купују”, каже Славица Ђукичин из агенције “Сидро”.
Занимљиво је и да се велики број станова продаје у такозваној “сивој фази” када је цена нижа, али и ризик да ли ће инвеститор и завршити зграду и добити употребну дозволу, знатно већи.
Ипак, на локацији у близини нове Палате правде, где се тренутно граде два највећа пословно-стамбена комплекса у Крагујевцу, Нови Бубањ и Тесла Палаце, у првом комплексу је већ продато скоро две трећине станова, док је за други почела резервација.
Оволика продаја станова у Крагујевцу одавно није забележена. Купци долазе из скоро свих градова Србије, за кеш се купују станови мање квадратуре углавном намењени издавању.
Због увећане продаје станова и нотари имају пуне руке посла око овере купопродајних уговора, па се код њих чека и по десетак дана на термин.
Занимљиво је да је некада популарна надоградња старих зграда скоро у потпуности стала. Сада се углавном гради из темеља, са паркинзима укопаним испод зграда и пословним простором у приземљу.
Стамбене куће се продају знатно слабије него што је то био случај до 2012. године, када је био тренд куповине таквих објеката. Тренутно влада велико интересовање за куповину викендица у селима у околини Крагујевца, којима је такође порасла цена.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 24, 2022
