Колико ће расти рате кредита и да ли прети сценарио задужених у „швајцарцима“

07:00 27.04.2023.

Аналитичари сматрају да ће ЕЦБ највероватније наставити да повећава кључне каматне стопе и следећег месеца

Свим грађанима који имају стамбене кредите са променљивом каматном стопом рате су протеклих месеци повећане, а чини се да ће се трошкови отплате кредита увећавати и наредних месеци.

Домаћи и светски економисти процењују да ће раст каматних стопа бити настављен и током 2023. године, али нико од њих нема одговор на питање – докле ће рате расти. То највише зависи од политике Европске централне банке (ЕЦБ), која стезањем каиша и подизањем каматних стопа покушава да обузда инфлацију.

Аналитичари сматрају да ће ЕЦБ највероватније наставити да повећава кључне каматне стопе и следећег месеца, јер је за 4. мај заказан следећи састанак на којем ће бити донета одлука о висини референтних камата.

Додатно подизање камата ће утицати и на ново поскупљење кредита, односно раст месечних рата, јер ће донети даљи скок еурибора – камате по којој група европских банака једна другој позајмљују новац.

То није добра вест за дужнике, без обзира да ли су уговорили кредите по тромесечном или шестомесечном еурибору, јер се оба следећи пут утврђују 30. јуна, што би значило и ново подизање рата. После тог усклађивања, банкарским клијентима чије су позајмице везане за шестомесечни еурибор следеће усклађивање следи 31. децембра, док онима који имају позајмице са тромесечним еурибором прети још једно поскупљење рата раније, с обзиром да ће се оне усклађивати и 30. септембра.

Каве су прогнозе за раст еурбора?

Шестомесечни еурибор је иначе, за мање од годину, из минуса порастао на 3,6 процената, што је највећа вредност од 2008. године. Прогнозе су да би могао ићи и на четири одсто до краја године.

Поједини економисти дају оптимистичне прогнозе да би еурибор требало да крене силазном путањом до краја ове године. Да ли ће се то и десити, зависиће од успеха централних банака, које покушавају да обуздају инфлацију.

Раст еурибора најзначајније погађа око 155.000 корисника стамбених кредита у Србији, нарочито оних који су се задужили последњих месеци, јер камата има највећи удео током раног периода њихове отплате и њима рате и највише „скачу“.

Професор на Универзитету „Сингидунум“ Никола Стакић за РТ Балкан каже да ће већина корисника кредита тек осетити раст еурибора после „пресека“ стања 30. јуна, јер је он од последњег усклађивања, почетком јануара, порастао за око 1 одсто. Додаје да су, за сада, најгоре прошли они дужници који су тек недавно узели кредите, на најдужи период од 30 година и уз минимално учешће.

„Има случајева да су људима рате, када су подигли кредит, износиле 400 или 500 евра, а сада су увећане и за 150 до 200 евра. Нико не зна докле раст камата може да иде, али се тренутно чини да ћемо током ове године достићи врхунац и прогнозе су да еурибор не би требало да иде изнад 4 одсто“, каже Стакић.

Око 161.500 клијената касни са отплатом

Наш саговорник истиче да то јесте много за оне који сада морају да издвоје више новца за отплату кредита, али указује да је то и даље далеко испод нивоа који смо имали после економске кризе 2008. године, када је еурибор био изнад 5 одсто.

Стакић верује да камате неће остати дуго на овако високом нивоу, али указује и да ће се тешко поновити период ниских камата, које су биле актуелне претходних година, јер је и то „само по себи било аномалија, јер су камате биле готово у минусу“. Он напомиње да ће се оне вероватно вратити на ниво око 2 одсто, али да није реално очекивати да ће ићи много испод тога.

„Модеран свет је одштампао невероватне количине новца, у питању су хиљаде милијарди и у томе је предњачила Америка, а пратила је и Европа. Дакле, било је много новца на тржишту, а у економији, чега год има много, пада му цена. Зато су кредити били повољни. Сада смо у екстремној ситуацији, јер смо за изузетно кратко време прешли тај пут из зоне ниских камата на ниво поприлично високих“, објашњава професор.

Он каже да кредити у еврима ипак не прете да постану нови швајцарци, и додаје да је више разлога због који се тај сценарио неће поновити.

Економисти су тада указивали да је суштина проблема била у томе што су се људи у Србији, као и у другим европским земљама, задужили у валути у којој немају приходе. Грађани су тада масовно узимали кредите у швајцарским францима, јер су камате биле повољније од кредита који су били везани за евре. Помама за овим зајмовима трајала је све до светске економске кризе, када су наступили проблеми за задужене у „швајцарцима“, јер су им рате удвостручене због јачања швајцарске валуте.

„То сада не може да се догоди ни због природе валуте, односно евра, ни због других околности. Швајцарски франак је у том периоду ојачао за око 100 одсто. Са евром се то не може поновити. Централне банке, па и наша НБС, веома воде рачуна рачуна о томе да не дође до презадужености клијената, а с друге стране је и курс стабилан. НБС ће на неки начин реаговати уколико дође до већих поремећаја, а већ је дала препоруке банкама да изађу у сусрет клијентима који желе да продуже рок отплате кредита и да тако смање садашњу рату“, каже професор Стакић.

Када су у питању све врсте кредита, према последњим подацима Удружења банака Србије, око 161.500 клијената касни са отплатом рата дуже од 60 дана. За сада, статистика не бележи повећање проблематичних позајмица и њихово учешће се чак смањује и сада износи 2,3 одсто.

„То је добро, јер су грађани врло ревносни и становништво је по питању доцње у бољој ситуацији у односу на привреду. Може да се извуче закључак да грађани ипак имају довољно средстава да испрате то повећање рате. Ефекат досадашњег раста биће видљив тек крајем године. Прогнозе су за сада оптимистичне, јер инфлација почиње да успорава“, каже професор.