Pročitaj mi članak

Koliko će nas koštati grejanje naredne zime?

0

Dok država obećava istu cenu gasa i drži struju ispod cene proizvodnje, oni koji se greju na čvrsto gorivo ovih dana se preznojavaju.

Пелет је у односу на прошло пролеће сезону поскупео за шездесетак одсто, дрва преко 50 одсто, слично као и угаљ.

До пре који дан деловало је да ни то није крај раста цена и већ се говорило о тони пелета за 40.000 динара, неких 340 евра.

Али није цена најстрашнији аспект ове кризе већ одговор на питање „имате ли угља или пелета“ – „немамо, зовите следеће недеље“.

У страху да ће до лета цене отићи у небо или чак да уопште неће бити огрева, људи су масовно почели да купују огрев већ у мају и тако додатно повећали тражњу на понуду већ ограничену ратом у Украјини одакле су стизале значајне количине пелета, недостатком угља у ЕПС-овим коповима и високим трошковима сече шума.

На све то пелетари су последњих недеља жале да Србијашуме продају дрво посредницима, фирмама које нису регистроване за прераду дрвета који га онда дупло скупље препродају.

Младен Стојадиновић, председник Групације за обновљиве изворе у Привредној комори Србије каже за Данас да су прошле недеље покренули то питање и да још немају никакве информације.

Да би поскупљење огрева могло да изазове озбиљно незадовољство грађана изгледа да је приметила и влада па је прошле недеље донела уредбу о забрани извоза неких производа од дрвета на 60 дана.

Стојадиновић каже да је ова мера позитивна ствар, али да је још рано говорити о њеним ефектима.

„Ако будемо имали више сировине и ако будемо могли да запослимо капацитете и цена пелета ће бити мања“, каже он додајући да ће доста зависити и од цене струје пошто већина пелетара ради на овај енергент.

Уредба о замрзавању цене струје за привреду на 75 евра за мегаватсат која је истицала крајем овог месеца, у петак је продужена до краја августа, што је добра вест и за пелетаре, али и за крајње купце.

Економиста Михаило Гајић истиче да ће забрана извоза, ако доведе до већих количина сировина за домаће произвођаче, заиста утицати на пад цене.

„У иностранству, посебно у Западној Европи забележен је велики раст потрошње пелета. Ове године су због неизвесности у вези са гасом многи прешли на пелет као еколошко гориво. Ми смо мало тржиште и сваки раст тражње споља доводи до раста цена“, каже Гајић додајући да су се појавили и посредници у продаји дрвета као што то годинама постоји са угљем.

Ово није само питање буџета индивидуалних домаћинстава који се греју на дрво, пелет или угаљ, већ на зиму лако може да прерасте у проблем стабилности енергетског система.

Многа домаћинства просто не могу да приуште за 50 одсто скупљи огрев него прошле године и могу лако да се пребаце на грејање или бар догревање струјом.

„Ко нема новца да купи огрев може да купи мање, па да се догрева на струју или да купе ТА пећ и пуне је ноћу што је јефтиније од пелета. Ми и сада по овом времену увозимо струју за 200 евра по мегаватсату, а можете мислити шта ће бити за Светог Николу“, упозорава Гајић.

Агенција за енергетику сваке јесени објављује упоредни трошак грејања стамбене јединице од 60 квадрата.

Цене огрева већ су почеле да „лудују“ прошле јесени па је пелет у октобру коштао 240 евра, али од тада је поскупео за још трећину. На стовариштима, тамо где га има цена тоне пелета је 320 до 330 евра.

Кубик дрвета иде и до 9.000 динара, а тона квалитетног мрког угља Бановићи до 16.500 или 16.800 динара.

Прошлог октобра грејање на пелет стана од 60 квадрата коштало је укупно 71.800 динара, а грејање на ТА пећ која се допунујује дању 78.300 динара. По садашњим ценама, грејање на пелет кошта за сезону 95.500 динара, док је цена струје за сада на истом нивоу. Истовремено, уколико се приштеди па се ТА пећ допуњава само ноћу за време јефтине струје, по садашњим ценама то кошта за сезону 55.900 динара у овом примеру, што је за чак 70 одсто јефтиније од пелета.

Чак и грејање на дрва и то она јефтинија које је одувек међу најјефтинијим начинима грејања постаје скупље од грејања на струју са ТА пећи која се пун ноћу.

Прошлог октобра по цени од 5.000 динара за кубик, стану од 60 квадрата требало је 42.400 динара, а данас скоро 60.000 динара.

Прошле зиме најјефтиније грејање према рачуници Агенције за енергетику било је на природни гас, а уколико заиста цена остане непромењена разлика у односу на остале видове грејања ће значајно порасти.

Нема сумње да грађани знају да рачунају и да ће видети шта им се исплати, а на држави је да израчуна шта ће бити са електроенергетским системом када се на зиму попале електричне грејалице, клима уређаји и ТА пећи.

Електропривреда је већ ове зиме изгубила 400 милиона евра због увоза скупе струје.