Прочитај ми чланакМинимална зарада утврђује се на основу минималне цене рада и представља најмањи износ који послодавци смеју да исплате радницима по радном часу. Иако Закон о раду налаже да се минимална зарада сме исплаћивати само у изванредним околностима и то у периоду не дужем од шест месеци, она је реалност за око 400.000 запослених који раде за око 32.000 динара месечно, док велики број људи прима зараду која је тек нешто виша од ове границе. Када сви ови запослени једног дана постану пензионери, њихов приход биће још мањи.
Одласком у пензију многи издаци и потребе се смањују, док са друге стране расту, нарочито оне које се односе на здравствену заштиту, лекове, суплементе и туђу помоћ.
FOTO: N.S.
“Запослени с правом могу да буду незадовољни зарадом коју добијају. И најчешће се чују примедбе и коментари да послодавци запослене мало плаћају. То није спорно. Међутим, треба се запитати колико предузећа и предузетници уопште зарађују. Колике су њихове могућности. Број привредних субјеката који су у блокади не смањује се, напротив. И пре пандемије, велики проценат привреде је неликвидан. Сада је привређивање посебно отежано”, наводи наша саговорница.
На који начин послодавци заобилазе закон
Ако се узме у обзир да Закон о раду прописује да се минимална зарада може исплаћивати само у изузетним околностима и не дуже од шест месеци, поставља се питање како и на који начин послодавци крше закон.
„Највећи број послодавца за које се сматра да исплаћују минималну зараду, формално не исплаћују баш износ минималне зараде, већ незнатно изнад тог износа, тако да у том случају, када исплате један динар преко, немају обавезу поштовања ограничења која се односе на исплату минималне зараде”, наводи за наш портал пословни саветник и члан УО Удружења пореских саветника Србије Александар Васић.
Према његовим речима, неспорно је да је у претходном периоду одређен број послодавца исплаћивао зараде „на рачун“ на које се обрачунавају порези и доприноси у мањем износу у односу на стварне зараде. Такође, неспорно је да је тенденција увођења веће пореске дисциплине и сузбијања сивог тржишта довела до тога да се и износ зараде на коју се плаћају порези и доприноси повећавају, што је добро.
„Укупно оптерећење зарада порезима и доприносима за нашу привреду велико је, око 60-65 одсто. Са позиције запослених повећање минималне зараде и изједначавање са потрошачком корпом је оправдано, али је питање да ли је то прихватљиво са позиције привреде”, наводи Васић и додаје да би такав корак значајно повећао трошкове пословања и код многих делатности довео у питање конкурентност.
„С обзиром да је неспорно да је оптерећење минималних зарада непримерено велико, сматрам да је неопходно припремити озбиљну реформу система опорезивања зарада. Време је да се смањи пореско оптерећење прихода од рада и уведе праведнији систем прогресивног опорезивања, смањењем пореског оптерећења мањих зарада а већег опорезивања највећих зарада“, објашњава он.
Како се обрачунава минимална зарада
Када су у питању зараде, држава, у циљу растерећења привреде сваке године прописује неопорезиву суму. Од 1. јануара 2021. године до 31. јануара 2022. године у примени је неопорезиви износ зараде у висини од 18.300 динара месечно за лице које ради са пуним радним временом.
„Примера ради, јул ове године има 22 радна дана, односно 176 радних сати. Како је прописана минимална цена рада за један радни сат од 183,93 динара, нето за исплату запосленом је 32.371,68 динара, док је бруто основица на коју се плаћа порез и допринси 43.568,73 динара. Али тих 11.197,05 динара које послодавац одбија између бруто и нето зараде (ови доприноси падају на терет запосленог) нису једина плаћања. Послодавац има обавезу, да на ову суму обрачуна још додатних 11,5 одсто за ПИО и 5,15 одсто за здравствено осигурање што износи 7.254,19 динара, укупно износи 18.451,24 динара“, наводи Трифуновић и додаје да иако тај податак не занима раднике, сваки динар који се исплати запосленом као зарада оптерећен је са 57 одсто пореза и доприноса.
“Запослени види само своја нето примања, што је у реду. Мада, не сме се заборавити колики су реални издаци за зараде”, наводи она.
Колика је минимална пензија
Одредбом члана 19 Закона о пензијском и инвалидском осигурању, осигураник може стећи право на старосну пензију када наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања или када наврши 45 година стажа осигурања.
За жене се примењује посебно правило, односно поступно подизање старосне границе код промене услова за стицање права на старосну пензију у погледу година живота за осигураника жену са 60 на 65 година живота, и то за по шест месеци на годишњем нивоу, почев од 2015. до 2020. године. Од 2020. године старосна граница помера се по два месеца на годишњем нивоу, почев од 2021. до 2032. године.
“Коришћењем права на превремену старосну пензију, за жене и мушкарце утврђује се трајно умањење износа превремене старосне пензије за 0,34 одсто за сваки месец ранијег одласка у пензију пре навршења опште старосне границе (на годишњем нивоу 4,08 одсто). Дефинисан је лимит умањења, односно пензија се умањује највише до 20,4 одсто“, истиче Трифуновић и додаје да је процедура за утврђивање износа пензије сложена и да су уведени лични коефицијент на раду, коефицијент за боловање, радни стаж…
С обзиром да се узима цео радни стаж приликом обрачуна пензије, најлакше се може извршити предрачун будуће пензије, процентом од 80 одсто од просечне зараде. Други начин је одласком у ПИО, и по матичном броју службеници фонда за пар минута могу да израчунају и дају обавештење колика би била пензија у том тренутку.
„Примера ради, мушкарац који остварује пензију, а има навршен стаж осигурања од 40 година и лични коефицијент 1 јер су му остварене зараде на нивоу просечних зарада у Републици, има укупне личне бодове – 40. Када се они помноже са вредношћу општег бода сада важећег од 604,51 динар његова пензија би износила 24.180,40 динара. Како год да се рачуна, сума је мала, и са оваквом пензијом тешко се живи. Зато има све више пензионера који активно раде, како би попунили кућни буџет“, закључује наша саговорница.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 20, 2021
