Pročitaj mi članakMinistar finansija Siniša Mali potpisao je juče sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima sporazum o kreditu od milijardu dolara.
Како преносе медији, а и према изјавама председника Србије Александра Вучића, који предводи посету УАЕ, кредит је веома повољан, чак 2,5 јефтинији него што бисмо добили на тржишту.
FOTO: Printscreen
„Овај споразум је као поклон и огромна подршка Србији“, поручио је Вучић из престонице мале, али богате државе у Голфском заливу уз објашњење да се ради о кредиту са каматом од три одсто, мада без прецизирања који је рок отплате.
„Нама у јануару доспевају обавезе старих кредита које морамо да враћамо, а морамо да купујемо много гаса и електричне енергије“, рекао је Вучић и додао да тим новцем држава обезбеђује пуну ликвидност и солвентност.
Према речима министра финансија Синише Малог, ово јача наше јавне финансије.
„Враћамо неке старе кредите, али имамо и могућност да реагујемо код увоза гаса и електричне енергије“, оценио је он додајући да не бисмо добили кредит да није познанства Вучића и шеика Мухамеда бин Заједа.
Такође је рекао да ћемо због ниже камате од тржишне уштедети 40 до 45 милиона долара.
Економиста Либека Михаило Гајића објашњава да УАЕ сада имају много новца због високих цена нафте и траже где ће да их пласирају.
„Много је пословних комбинација између Србије и УАЕ, од Београда на води, Ал Дахре и куповине пољопривредног земљишта по Србији, приватизације ПКБ-а… Ми ни не знамо детаље тих пословних комбинација“, напомиње Гајић.
Према његовим речима, Србија ове године мора да врати више од три милијарде евра кредита чије главнице долазе на наплату, док каматне стопе на тржишту расту.
„Више нема јефтиног новца, а свако повећање каматне стопе за један одсто значи раст расхода у буџету за 30 милиона евра. То је функционисало супер док су камате падале, а ми занављали скупље кредите јефтинијим. За зелене обвезнице добили смо један одсто каматну стопу. Тако смо у последњих пет, шест година смањили трошкове за камате са три одсто на око 1,7 одсто БДП-а. А сада је супротна ситуација“, истиче Гајић.
Крајем августа држава се задужила за 33 милијарде динара у динарима једногодишњим обвезницама са приносом од 3,9 одсто.
Почетком септембра смо емитовали пет милијарди динара десетогодишњих обвезница са приносом од 6,8 одсто.
„Немамо информацију који је рок кредита, али ако је дугорочан, то заиста делује као поклон, али ко зна шта смо им дали заузврат овог пута“, закључује Гајић.
Јавни дуг је на крају јула износио 31,46 милијарди евра, што је 53,5 одсто процењеног БДП-а за 2022. годину.
Српски министар финансија, тада Лазар Крстић је већ 2014. године потписао уговор о зајму од милијарду долара на 10 година са каматном стопом од два одсто, чиме је, тада је калкулисано, уштеђено око 40 милиона долара годишње на каматној разлици.
Занимљиво је да је и тада тржишна камата била око 7,5 одсто, као што је и сада према изјавама наших званичника.
Две године касније за време министра финансија Душана Вујовића узели смо још један кредит од Фонда за развој Абу Дабија, такође од милијарду долара са каматном стопом од 2,25 одсто, мада су тада камате на дуг Србије на тржишту већ пале на испод четири одсто.
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 11, 2022
