Прочитај ми чланак

Ко је тужио банку за наплату трошкова обраде кредита и добио – остаје без 1.000 е

0

Да ли је прича са тужбама против банака завршена и да ли ће клијенти који су тужили банке за наплату трошкова обраде кредита морати све да врате или још има простора да се ситуација промени?

Ово питање мучи велики број грађана будући да је до сада у око 30.000 случајева правоснажно пресуђено да банке морају да врате наплаћене накнаде, плус затезне камате, плус да плате трошкове суђења.

Међутим, након допуне става Врховног касационог суда (ВКС) у септембру прошле године, ових дана почела су да им стижу решења о ревизијама пресуда према којима сада све што су наплатили од банака морају да врате.

Према речима Дејана Гавриловића из удружења Ефектива, у процесу је још око 200.000 до 250.000 тужби које нису решене.

„Грађанима не преостаје ништа друго него да плате то што им је наложено, а онда им преостаје уставна жалба, а на крају и жалба Европском суду за људска права у Стразбуру. Такође, грађани треба да туже и државу. Након првог става ВКС из 2018. године, његов председник је јавно изјавио да ће предмети који дођу пред ВКС у највећој мери бити пресуђени у корист грађана. Од тада је кренула навала на тужбе. Сада покушавају да пребаце одговорност на Ефективу или адвокате, али тај став ВКС је отворио врата масовним тужбама против банака. И сада одједном више није тако“, истиче Гавриловић.

Грађани којима стигне ревизија већ правоснажно добијене пресуде, морају да банци врате трошкове обраде кредите, морају да плате ревизију која је према речима Гавриловића око 300 евра, морају да плате адвокатима банака и на крају и својим адвокатима.

„То је више од 1.000 евра“, истиче Гавриловић.

У том случају, ако се настави овај процес ревизија судских пресуда – а према саопштењу Удружења банака Србије, банке су за скоро све пресуде поднеле захтеве за ревизију – из џепова грађана, садашњих или бивших дужника, отићи ће око 30 милиона евра. Овде се не рачунају поступци који су у току и за које би, ако се судови буду придржавали става ВКС, грађани морали да плате судске трошкове.

Гавриловић подсећа да је од 2018. до краја прошле године исти тај Врховни касациони суд донео неколико стотина ревизија у корист дужника, а против банака, да би у септембру одједном донео допуну става којим се установљена судска пракса потпуно мења.

„Прво су покушали променом Закона о парничном поступку, па то није прошло. Па су онда пробали аутентичним тумачењем Скупштине на иницијативу три посланика СНС-а, али су се подигли и дужници и адвокати, па је и то повучено. На крају, постоји сумња да је држава одлучила то да уради преко ВКС, а онда да тврде како је то независан суд одлучио. Бојим се да се ВКС ставио у службу неких интереса, а то нису интереси грађана. Ако власт тако поступа према грађанима, они би требало да имају то на уму на изборима“, поручује Гавриловић додајући да осим правних потеза као што је уставна жалба у обзир долазе и протести дужника и адвоката.

Он истиче да се у неким ревизијама не примењује ни тај допуњени став ВКС, јер су према њему банке морале да докажу да су клијентима пре потписивања уговора представиле услове кредита, док се према неким ревизијима план отплате кредита сматра предуговорним информисањем, мада се план отплате добија у тренутку потписивања уговора.

Међутим, адвокати не мисле да је борба против банака готова. Београдски адвокат Мирослав Живковић каже да има информације да је и даље више од 80 одсто праксе у корист грађана и да се мали број ревизија сада користи да се грађани застраше и повуку тужбе.

„Постоје и случајеви ревизије у корист грађана. Нека судска већа штанцају те ревизије преко реда, али то су спорови мале вредности. Није још готово и ако се грађани одрекну тужбе више никада не могу да потражују тај новац. Остаје и могућност жалбе Уставном суду, а он већ од раније има једну одлуку у корист грађана. На крају, ту је и Европски суд за људска права у Стразбуру“, каже Живковић додајући да су адвокати већ поднели захтев за оцену уставности овог допуњеног става ВКС од 16. септембра 2021.

Ипак, коме стигне ревизија тај мора да плати. Живковић објашњава да то подразумева трошкове првостепеног, другостепеног поступка, ревизију и трошкове обраде кредита ако су их наплатили од банке.

Али с обзиром да су адвокати рекламирали и позивали грађане да туже банке јер је загарантован успех, а они ће се наплатити од банке, поставља се питање шта ће сада бити са њиховим хонорарима.
Живковић каже да све зависи како су се грађани договорили са адвокатима.

„Неки адвокати ће вратити новац, неки неће. Ако грађани одустану од даљих тужби, Уставном суду или Стразбуру, они фактички онемогућавају адвокате да зараде свој новац и мислим да адвокати онда нису дужни да га врате“, сматра Живковић.

Банке су крајем прошле године понудиле свим клијентима који су их тужили да ако одустану од тужбе оне им неће наплатити судске трошкове. Пре неколико дана Удружење банака је саопштило да су банке „у свим или скоро свим предметима, које су правоснажно изгубиле, улагале ванредни правни лек, ревизију, па је Врховни касациони суд због аргумената изнетих у тим ревизијама и због њиховог великог броја, одлучио да допуни свој Правни став из 2018. године по истом питању на начин да разјасни једну реченицу, која није била довољно јасна, а доводила је до пресуђења против банака, тако да је сада недвосмислено јасно да су банке законито наплаћивале накнаду која је била предмет свих ових спорова“.

УБС: Уместо суда, клијенти да се јаве банци

Банке су 29. септембра прошле године позвале све кориснике кредита који су тужили банке да се одрекну тужбених захтева, после чега оне неће захтевати наплату својих судских трошкова. „Један значајан број корисника кредита се већ одазвао том позиву и одрекао се тужбених захтева. Удружење банака Србије инсистира да је једини прави пут за све који имају било какву дилему о свом односу са банком, да се тој банци и обрате ради изналажења обострано прихватљивог решења“, навео је тада УБС. Јуче од њих нисмо добили одговор колико је таквих клијената, као ни да ли и даље важи понуда банака.